авторефераты диссертаций БЕСПЛАТНАЯ БИБЛИОТЕКА РОССИИ

КОНФЕРЕНЦИИ, КНИГИ, ПОСОБИЯ, НАУЧНЫЕ ИЗДАНИЯ

<< ГЛАВНАЯ
АГРОИНЖЕНЕРИЯ
АСТРОНОМИЯ
БЕЗОПАСНОСТЬ
БИОЛОГИЯ
ЗЕМЛЯ
ИНФОРМАТИКА
ИСКУССТВОВЕДЕНИЕ
ИСТОРИЯ
КУЛЬТУРОЛОГИЯ
МАШИНОСТРОЕНИЕ
МЕДИЦИНА
МЕТАЛЛУРГИЯ
МЕХАНИКА
ПЕДАГОГИКА
ПОЛИТИКА
ПРИБОРОСТРОЕНИЕ
ПРОДОВОЛЬСТВИЕ
ПСИХОЛОГИЯ
РАДИОТЕХНИКА
СЕЛЬСКОЕ ХОЗЯЙСТВО
СОЦИОЛОГИЯ
СТРОИТЕЛЬСТВО
ТЕХНИЧЕСКИЕ НАУКИ
ТРАНСПОРТ
ФАРМАЦЕВТИКА
ФИЗИКА
ФИЗИОЛОГИЯ
ФИЛОЛОГИЯ
ФИЛОСОФИЯ
ХИМИЯ
ЭКОНОМИКА
ЭЛЕКТРОТЕХНИКА
ЭНЕРГЕТИКА
ЮРИСПРУДЕНЦИЯ
ЯЗЫКОЗНАНИЕ
РАЗНОЕ
КОНТАКТЫ


Pages:     | 1 || 3 | 4 |   ...   | 6 |

«Међународни научни Симпозијум НОВИ ФУНКЦИОНАЛНИ МАТЕРИЈАЛИ И ВИСОКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ Абстракти 24-28 јун 2013 ...»

-- [ Страница 2 ] --

Комбинируя перечисленные условия, можно систематизировать модели следующим образом: линейные модели (не учитывается температурная зависимость коэффициента теплопроводности пара) и модели с учетом этой зависимости – нелинейные. Уже внутри данной классификации можно использовать два варианта выражений для объемной мощности внутренних источников тепла в ПГО.

Выводы.

1. Все теоретически рассчитанные ВТХ возрастают и качественно согласуются с экспериментальными данными до напряжений 240–250 В.

2. На стационарной стадии процесса тепловой поток в анод дает численную характеристику «утечки» энергии из обрабатываемого участка детали-анода в ее выступающую из электролита часть и далее в окружающую среду. Поэтому, чем меньше поток тепла в анод, тем выше его температура.

3. Учет зависимости теплопроводности пара в оболочке от температуры приводит к изменению кривизны рассчитанной ВТХ и улучшению ее соответствия с экспериментальной кривой.

4. Сравнение теоретически рассчитанных ВАХ с экспериментальными кривыми также позволяет говорить только о качественной адекватности моделей. Изменения допущений о характере проводимости ПГО не привели к изменению выражения для ВАХ, поэтому предложенные модели являются слишком грубыми в вопросе описания прохождения тока через оболочку.

5. Для улучшения адекватности используемых моделей необходимы более точные оценки тепловых потоков, действующих в трехфазной системе анод – оболочка–электролит.

Кроме того, требуется детальное изучение особенностей прохождения электрического тока через ПГО.

  ПЕРСПЕКТИВНОСТЬ ПРИМЕНЕНИЯ МЕЗОПОРИСТЫХ МАТЕРИАЛОВ ДИОКСИДА КРЕМНИЯ ДЛЯ РАЗРАБОТКИ НОВЫХ СИСТЕМ ДОСТАВКИ CИДНОНИМИНОВЫХ ДОНАТОРОВ ОКСИДА АЗОТА: ТЕРМОДИНАМИКА И КИНЕТИКА АДСОРБЦИИ Парфенюк Е.В.

Институт химии растворов им. Г.А.Крестова РАН, Иваново, Россия Создание лекарственных препаратов нового поколения является приоритетной задачей современной химии, фармакологии, медицины. В настоящее время все бльшее внимание уделяется разработкам новых лекарственных форм уже известных лекарственных препаратов с целью улучшения их фармакологических и потребительских свойств, так как такие разработки не требуют больших капиталовложений, а достигаемые эффекты весьма значительны для здравоохранения и экономики. Одним из путей решения этой проблемы является создание эффективных систем доставки препаратов, которые могут обеспечить высокую биодоступность, улучшить фармакодинамику и фармакокинетику, снизить побочные эффекты.

Носитель для лекарственного препарата должен обладать рядом необходимых свойств, например, быть биосовместимым и биодеградируемым, удерживать лекарственные молекулы без потери их фармакологической активности, обладать способностью к высокой загрузке препарата, а также структурной однородностью и прочностью. Именно поэтому в качестве носителей часто предлагаются мезопористые частицы диоксида кремния, которые, кроме перечисленных свойств, имеют ряд дополнительных качеств, обеспечивающих перспективность их применения для указанной цели, а именно: недорогостоящий синтез, широкие возможности легкого варьирования пористости и химических свойств поверхности, термическая и механическая прочность.

Мезопоры, диаметр которых составляет от 2 до 50 нм, способны инкпсулировать лекарственные молекулы различного размера.

Молсидомин относится к числу общедоступных и востребованных вазодилататоров и применяется для лечения сердечно-сосудистых заболеваний. Он также препятствует тромбообразованию, т.е. обладает антиагрегатными свойствами [1]. Его действие основано на продуцировании оксида азота в ходе метаболизма под действием ферментов печени.

Однако применение этого лекарственного препарата связано с определенными недостатками и неудобствами. Одним из них является неудовлетворительная фармакокинетика, которая приводит к необходимости частого приема определенных доз препарата [2].

Ретардированные формы часто вызывает побочные эффекты [2]. С целью создания новой лекарственной формы пролонгированного действия препарата молсидомин в качестве носителя препарата нами предложены мезопористые частицы диоксида кремния. Для регулируемого высвобождения лекарственного препарата необходимо подобрать подходящую матрицу. В данной работе изложены результаты исследований по выбору оптимальных матрицы на основе диоксида кремния для иммобилизации лекарственного препарата.

Мезопористый диоксид кремния был синтезирован золь-гель методом с использованием глюкозы в качестве агента, формирующего поры [3]. Полученный материал является аморфным, мезопористым и обладает высокой удельной поверхностью, объемом пор и узким распределение пор по размерам. Так как молсидомин относится к классу сиднониминов, молекулы которых, с одной стороны, являются ароматическими, а с другой высоко полярными [4], поверхность НМДК была модифицирована с помощью метода «прививки» различными органическими функциональными группами, введение которых подтверждено методами ИК-спектрокопии, элементного и термического анализа.

Синтезированные материалы (немодифицированный (НМДК), аминомодифицированный (АМДК), меркаптомодифицированный (ММДК), фенилмодифицированный (ФМДК)) были   изучены методом низкотемпературной адсорбции/десорбции азота и просвечивающей микроскопии с целью выяснения параметров их пористой структуры.

Адсорбция является одним из самых простых и дешевых способов иммобилизации лекарственных препаратов в пористые матрицы. В данной работе исследована адсорбционная способность синтезированных мезопористых материалов по отношению к молсидомину из растворов с физиологическим значением рН в интервале температур 290 313 К. Результаты показали, что максимальное количество адсорбированного лекарственного препарата уменьшается в ряду:

ФМДК НМДК ММДК АМДК, причем на АМДК препарат адсорбируется только при пониженных температурах.

Рассчитанные термодинамические характеристики адсорбции указывают на то, что процесс управляется специфическими нековалентными взаимодействиями молсидомина с поверхностными функциональными группами материалов, причем наиболее прочное связывание характерно для адсорбции молсидомина на ФМДК. Обсуждается природа взаимодействий, ответственных за адсорбцию сиднониминового преапарата на синтезированных материалах.

Кинетические исследования адсорбции молсидомина позволили оценить время, необходимое для достижения максимальной «загрузки» препарата в матрицы диоксида кремния, получить и сравнить константы скорости процесса на материалах с различными функциональными группами на поверхности, а также выявить механизм процесса адсорбции.

Результаты проведенных исследований показали, что мезопористые материалы диоксида кремния пригодны для иммобилизации сиднониминового препарата молсидомин.

Варьируя природу поверхностных функциональных групп носителя, можно управлять количеством «загруженного» препарата, силой его взаимодействия с матрицей, кинетикой процесса адсорбции. Среди исследованных материалов наиболее перспективным носителем лекарственного препарата молсидомин является фенилмодифицированный диоксид кремния, который способен к быстрой «загрузке» наибольшего количества препарата и связывает его наиболее прочно. Следует отметить, что полученные результаты справедливы также для линсидомина (SIN-1), который является активным метаболитом молсидомина и используется как самостоятельный лекарственный препарат.

Литература.

1. Березин А.Е. // Укр.мед. часопис. 2010. Т. 4. №78. VII/VIII. С. 49.

2. Ganapathy H.S., Woo M.H., Hong S.-S., Lim K.T. // Key Eng. Mater. 2007. V. 342-343. P.

501.

3. Mukherjee Il, Mylonakis A., Guo Y., Samuel S. P., Li S., Wei R.Y., Kojtari A., Wei Y. // Micropor. Mesopor. Mater. 2009. V. 122. P. 168.

IUPAC. Compendium of Chemical Terminology, 2nd ed. (the “Gold Book”). Compiled by 4.

A.D. McNaught and A. Wilkinson. Blackwell Scientific Publications, Oxford, 1997.

  РАЗРАБОТКА НАНОСОМАЛЬНОЙ ЛЕКАРСТВЕННОЙ ФОРМЫ ИММУНОМОДУЛЯТОРА ГМДП НА ОСНОВЕ НАНОЧАСТИЦ ДИОКСИДА КРЕМНИЯ Парфенюк Е.В.,1 Алешина Н.А.,1 Анциферова Ю.С., Сотникова Н.Ю.,2 Красильникова А.К. Институт химии растворов им. Г.А.Крестова РАН, Иваново, Россия Ивановский научно-исследовательский институт материнства и детства им. В.Н. Городкова, Иваново, Россия Наносомальные лекарственные формы – это коллоидные формы, в которых лекарственное вещество иммобилизовано на наночастицах носителя. Как показывают многочисленные исследования в этой области, использование наночастиц для транспорта лекарственных препаратов имеет ряд преимуществ по сравнению с применением свободных препаратов: повышается растворимость гидрофобных лекарств, улучшается их фармакокинетика и проникновение сквозь клеточные мембраны. Это приводит к увеличению биодоступности препарата, к снижению его дозы и уменьшению побочных эффектов. Такие «умные» наночастицы способны радикально изменить практику лечения различных заболеваний и нарушений.

В настоящее время значительно расширилась сфера применения лекарственных препаратов с иммуномодулирующим действием, поскольку иммунные нарушения встречаются при самых различных заболеваниях. В число этих патологий входит одно из наиболее распространённых гинекологических заболеваний - эндометриоз. Эндометриоз встречается у 5-10% всех женщин репродуктивного возраста и часто служит причиной развития у женщин бесплодия. Проблема лечения эндометриоза и связанного с ним бесплодия является крайне актуальной, поскольку хирургический метод лечения имеет относительно невысокую эффективность, а надежные медикаментозные методы пока отсутствуют.

Учитывая многочисленные литературные данные об иммунных нарушениях при эндометриозе, мы показали, что развитие этого заболевания сопровождается нарушением функции иммунных клеток перитонеальной жидкости - перитонеальных макрофагов - по удалению из перитонеальной жидкости клеточного дебриса и апоптирующих («умирающих») клеток, распознавание которых идет через «рецепторы-мусорщики» (SR A(CD204), SR-B (CD36)). Нарушение функции макрофагов связано с угнетенной экспрессией указанных мембранных рецепторов на их поверхности. Впервые было установлено, что угнетенная экспрессия «рецепторов-мусорщиков» перитонеальных макрофагов при эндометриозе может усиливаться под действием иммуномодулятора глюкозаминилмурамилдипептид (N-ацетилглюкозаминил-N-ацетилмурамил-L-аланил-D изоглютамин) или ГМДП. Однако большим недостатком применения этого препарата является его низкая биодоступность (7-13%). Поэтому для повышения эффективности воздействия иммуномодулятора был разработан наноноситель на основе частиц кремнезема для топической доставки препарата непосредственно в клетки-мишени (перитонеальные макрофаги).

В качестве потенциальных носителей иммуномодулятора ГМДП нами были синтезированы пористые частицы диоксида кремния с различными функциональными группами на поверхности   Синтез проводился золь-гель методом. При синтезе немодифицированного диоксида кремния были использованы различные полигидроксильные темплаты (моно-, ди, полисахариды, поливиниловый спирт). Синтезированные материалы диоксида кремния были охарактеризованы методами ИК-Фурье спектроскопии, низкотемпературной адсорбции/десорбции азота, атомно-силовой микроскопии (АСМ), рентгенофазового анализа, элементного анализа. Была изучена их адсорбционная способность по отношению к модельному соединению ГМДП – человеческому сывороточному альбумину. Методом дифференциальной сканирующей калориметрии (ДСК) изучены эффекты поверхности частиц на конформационное состояние иммобилизованного модельного соединения. Метод калориметрии растворения позволил определить прочность его связывания с поверхностью материалов диоксида кремния. Анализ полученных данных позволил отобрать частицы ПЭИ-, АПТЭС-модифицированного, а также немодифицированного диоксида кремния, полученного с использованием сахарозы в качестве темплата (НМДК), для дальнейшего исследования их воздействия на иммунные клетки.

In vitro исследования жизнеспособности иммунных клеток в присутствии наночастиц указанных материалов (радиусом 50 и 100 нм) показали, что ПЭИ-модифицированные частицы оказывают выраженное цитотоксическое действие на клетки, тогда как АПТЭС модифицированные и НМДК частицы не оказывали существенного влияния на жизнеспособность клеток и активно взаимодействовали с перитонеальными макрофагами, причем интенсивность взаимодействия макрофагов с частицами НМДК выше, чем с частицами модифицированного диоксида кремния. Однако было установлено, что частицы радиусом 100 нм вызывали повышенную активацию макрофагов, что крайне нежелательно при их использовании в качестве потенциального наноносителя. Подобный эффект для частиц радиуса 50 нм не наблюдался.

ГМДП был иммобилизован на наночастицы АПТЭС-модифицированного диоксида кремния (ГМДП-АПТЭС ДК) и НМДК (ГМДП-НМДК) радиусом 50 нм в изотоническом растворе. Успешная иммобилизация была доказана методом ИК-Фурье спектроскопии. Были изучены эффекты свободного ГМДП, а также ГМДП, иммобилизованного на указанные типы наночастиц, на функциональное состояние перитонеальных макрофагов женщин с эндометриозом. Обнаружено, что топическая доставка ГМДП в перитонеальные макрофаги с помощью наночастиц АПТЭС-модифицированного кремнезема не только усиливала изначально сниженную экспрессию «рецепторов-мусорщиков» SR-B типа макрофагами женщин с эндометриозом (Рисунок 1), но и способствовала повышению экспрессии в макрофагах мРНК протеолитических ферментов ММР-2, ММР-9 и их специфических ингибиторов (TIMP), причем действие ГМДП в составе наносистемы значительно превышало действие препарата ГМДП в свободном виде.

  Рисунок 1. Диаграмма экспрессии «рецепторов мусорщиков» перитонеальными макрофагами пациенток с наружным генитальным эндометриозом при воздействии препарата ГМДП в свободном состоянии и в составе ГМДП-АПТЭС ДК транспортной системы.

Однако ГМДП, иммобилизованный на НМДК наночастицы, не оказывал какго-либо действия на экспрессию функциональных рецепторов на поверхности перитонеальных макрофагов, а также на экспрессию мРНК ММР-2 и TIMP-2 макрофагами по сравнению с контрольным уровнем. Следует особо отметить, что после воздействия данного типа частиц на макрофаги экспрессии мРНК TIMP-1 в клетках снижалась, а экспрессия мРНК ММР-9 не определялась, то есть была ниже уровня детектируемых значений. По-видимому, иммобилизация ГМДП на частицы НМДК приводит к утрате иммуномодулирующего действия препарата, что может быть связано с различными свойствами поверхности наночастиц АПТЭС-модифицированного кремнезема и НМДК.

С целью определения оптимального состава композита ГМДП с АПТЭС модифицированным диоксидом кремния на основе исследований адсорбции ГМДП на указанных частицах методом УФ-спектроскопии была выяснена максимальная «загрузка»

препарата в матрицу диоксида кремния и определены условия, при которых она может быть достигнута. На основании полученных данных в дальнейших исследованиях, посвященных дальнейшей разработке новой наносомальной композиции препарата ГМДП для лечения эндометриоза, будут выбраны композиты различного состава, одним из которых будет композит с максимальной «загрузкой».

Работа выполнена при поддержке гранта РФФИ 12-04-97528 р_центр-а   OSNOVE KOMPJUTERSKOG KRIMINALITETA Igor Barii, Hatidza Beria, Mitar Lutovac Ministarstvo odbrane RS, Vojna akademija e- meil:hatidza.berisa@mod.gov.rs Nema oblasti ljudske delatnosti u kojoj raunari nisu nali svoju primenu. Dostupnost, kao i brz razvoj, stvorili su mogunost da se danas mogu zloupotrebiti u razliite svrhe. Kompjuterski kriminalitet podrazumeva zloupotrebu kompjuterske tehnologije, kao naina i sredstva, ili kao cilja izvrenja krivinog dela, ime se ostvaruje neka u krivinopravnom smislu relevantna posledica.

Kompjuterski kriminalitet ima svoje specifinosti u odnosu na druge vrste kriminalnih delovanja:

velika dinaminost, stalno irenje na nove oblasti, teina posledica (imovinskog, ali i nematerijalnog karaktera), velika tamna brojka, oteano otkrivanje i dokazivanje, specifian profil uinioca, velike mogunosti za prikrivanje izvrenog krivinog dela, a sve je to uzrokovano ambijentom u kojem se ova krivina dela vre. Jasno je da se radi o veoma sloenom obliku kriminaliteta, kojem se drutvo moe adekvatno suprotstaviti samo ako u potpunosti sagleda sve njegove osobenosti i specifinosti.

UVOD Jedno od najznaajnijih otkria u istoriji oveanstva jeste kompjuter. Brojne su mu karakteristike, ali kao posebno znaajne moemo istai ekspanzivnost u razvoju, irinu primene, znaaj za najvanije segmente i procese drutvenog i ekonomskog ivota.

Od pojave prvog kompjutera, sredinom etrdesetih godina, pa do danas, dolo je do rapidnog irenja upotrebe kompjutera u skoro svim oblastima ivota i rada. Prvi raunar nazvan ENIAC je puten u eksperimentalni pogon februara 1944. godine, da bi konano bio zavren tek 1946. godine. Njegova osnovna funkcija bila je da u ratne svrhe izraunava putanje artiljerijskih granata, a njegova izrada je kotala oko 400.000 tadanjih dolara, to je u to vreme bila znaajna svota, ali je sada, nekih pedeset godina posle tog dogaaja, sasvim izvesno da su te pare bile izvanredno uloene, jer je napredak, koji je irom upotrebom kompjutera usledio, bio fantastian.

Danas smo svi svesni ogromnog znaaja upotrebe kompjutera u savremenim drutvima i injenice da nema oblasti ljudske delatnosti u kojoj raunari nisu nali svoju primenu.

U poetku primene kompjuterske tehnologije, kompjuteri nisu bili podobni za vee zloupotrebe, jer njihova primena nije bila masovna, tako da se njima bavio samo uzak krug korisnika - informatikih strunjaka. Ono to je otvorilo vrata irenju mogunosti da se kompjuterska tehnologija zloupotrebi u razliite svrhe, jeste njen brz razvoj, pojednostavljenje njene upotrebe, kao i dostupnost iste irokom krugu korisnika.

1.KOMPJUTERSKI KRIMINALITETA 1. 1.Pojam kompjuterskog kriminaliteta Kompjuter (raunar) u svakom sluaju predstavlja jednu od najznaajnijih i najrevolucionarnijih tekovina razvoja tehniko - tehnoloke civilizacije. No, pored svih prednosti koje sobom nosi i ogromne koristi oveanstvu, kompjuter je brzo postao i sredstvo zloupotrebe nesvesnih pojedinaca, grupa ak i organizacija. Tako nastaje kompjuterski kriminalitet kao poseban i specifian oblik savremenog kriminaliteta po strukturi, obimu i osobenostima. Sve to zasluuje panju drave i njenih organa pa i cele meunarodne zajednice.

Uporedo sa ubrzanom informatizacijom drutva i ulaskom Interneta u sve oblasti drutvenog i privatnog ivota ljudi, kompjuterski kriminal postaje dominantan oblik zloupotreba, krenja zakona i drugih normi ponaanja. Novi oblici napada na raunare i raunarske mree javljaju se velikom brzinom, a novi tipovi kompjuterskog kriminala praktino zavise samo od mate malicioznih napadaa. Osnovne elemente krivinog dela kompjuterskog kriminala ine:

  - dogaaj, odnosno, ta se dogodilo u ispitivanom sluaju, okolnosti, ili kako se dogodilo i mentalno stanje poinioca kriminala, to je potrebno za klasifikaciju kriminala i profilisanje kompjuterskih kriminalaca.

Glavne kategorije kompjuterskog kriminala mogu se grupisati na bazi uloge raunara u izvravanju krivinog dela kompjuterskog kriminala, gde raunar moe biti: cilj napada (upad u raunar, kraa podataka), sredstvo za napad (prevare sa kreditnim karticama, slanje spama i sl.), povezan sa klasinim kriminalom (trgovina drogom i ljudima, deija pornografija i dr.) i repozitorijum (skladite) digitalnih dokaza kompjuterskog kriminala.

Takoe, u porastu je i klasian kriminal povezan sa raunarom, kao to su povreda intelektualne svojine (neovlaeno kopiranje i kraa autorskih prava) i piraterija softvera. Tipovi kompjuterskog kriminala su brojni, a najei su: kraa raunarskih servisa, neovlaeni pristup, piraterija softvera, otkrivanje, kraa i izmena raunarskih podataka i informacija, iznuivanje pomou raunara, neovlaeni pristup bazama podataka, zloupotreba ukradenog pasvorda, prenos destruktivnih virusa i - industrijska i politika pijunaa 1.

Zahvaljujui ogromnoj moi kompjutera u memorisanju i brzoj obradi velikog broja podataka, automatizovani informacioni sistemi postaju sve brojniji i gotovo nezamenjivi deo celokupnog drutvenog ivota svih subjekata (fizikih, ali i pravnih lica) na svim nivoima. Tako kompjuter postaje svakodnevni i nezaobilazni deo, segment svih sfera drutvenog ivota od proizvodnje, prometa, vrenja usluga pa do nacionalne odbrane i bezbednosti u najirem smislu.

No sve ove raznolike forme neposredne primene kompjutera u svim oblastima ivota nisu ostale nezapaene od strane nesavesnih i neodgovornih pojedinaca i grupa koji ne birajui sredstva i nain protivpravnim ponaanjem pokuavaju da sebi ili drugom pribave protivpravnu imovinsku korist. Kompjuter postaje sredstvo vrenja razliitih oblika nedozvoljenih, protivpravnih i drutveno opasnih delatnosti. Naravno, kompjuterski kriminalitet pod ijim zbirnim nazivom su obuhvaeni svi ovi raznoliki oblici i forme ponaanja vezani za zloupotrebu kompjutera i informacionih sistema uopte iako tetna i opasna negativna drutvena pojava modernog doba nema opte usvojenu definiciju.

U krivinopravnoj literaturi se za ove raznolike oblike kompjuterskog kriminaliteta upotrebljavaju razliiti termini kao to su:

1) zloupotreba kompjutera (computer abuse), 2) kompjuterska prevara (computer fraud), 3) delikti uz pomo kompjutera (crime by computer), 4) informatiki kriminalitet, 5) raunarski kriminaliteti i 6) tehno kriminalitet.

Ovaj vid kriminaliteta za razliku od drugih ne predstavlja jo uvek zaokruenu fenomenoloku kategoriju te ga je nemogue definisati jedinstvenim i precizno pojmovnim odreenjem. Kompjuterski kriminalitet je samo opta forma kroz koju se ispoljavaju razliiti oblici kriminalne delatnosti. Naime, to je kriminalitet koji je upravljen protiv bezbednosti informacionih (kompjuterskih, raunarskih) sistema u celini ili u njenom pojedinim delu na razliite naine i razliitim sredstvima u nameri da se sebi ili drugom pribavi kakva korist ili da se drugome nanese kakva teta 2.

U teoriji krivinog prava se mogu nai razliita pojmovna odreenjam kompjuterskog kriminaliteta. Tako Don Parker odreuje kompjuterski kriminalitet kao zloupotrebu kompjutera u smislu svakog dogaaja koji je u vezi sa upotrebom kompjuterske tehnologije u kome rtva trpi ili bi mogla da trpi gubitak, a uinilac deluje u nameri da sebi pribavi ili bi mogao da pribavi korist. August Bequai definie kompjuterski kriminalitet kao vrenje krivinih dela kod kojih se raunar pojavljuje kao orue ili objekt zatite odnosno kao upotreba kompjutera pri vrenju prevare, utaje ili 1 M. Milosavljevi, G. Grubor Digitalna forenzika istraga kompjuterskog kriminala“, Univerzitet Singidunum, 2. Dragan Jovaevi, Leksikon krivinog prava, JP Slubeni list SRJ, Beograd, 2002. godine 3Don Parker, Computer abuse, Springfild, 1973. godine, str.   zloupotrebe iji je cilj prisvajanje novca ili usluge ili vrenje politike ili poslovne manipulacije ukljuujui i radnje uperene protiv samog raunara 4.. Bogo Brvar daje sledeu definiciju kompjuterskog kriminaliteta. To su krivina dela kod kojih se kompjuter pojavljuje kao sredstvo (orue), predmet ili objekt napada za ije je vrenje ili pokuaj neophodno izvesno znanje iz raunarstva ili informatike Konano ore Ignjatovi pod kompjuterskim kriminalitetom pak smatra poseban vid inkriminisanih ponaanja kod kojih se raunarski sistem (shvaen kao jedinstvo hardvera i softvera) pojavljuje ili kao sredstvo izvrenja ili kao objekt krivinog dela ukoliko se delo na drugi nain ili prema drugom objektu uopte ne bi moglo izvriti ili bi ono imalo drugaije karakteristike 5.

Iz navedenih definicija nesumnjivo se mogu izvui osnovne karakteristike ili obeleja pojma kompjuterskog kriminaliteta, a to su sledea obeleja: drutveno opasna, protivpravna ponaanja za koja zakon propisuje krivine sankcije, specifian nain i sredstvo vrenja krivinih dela, uz pomo ili posredstvom kompjutera, poseban objekt zatite, bezbednost raunarskih podataka ili informacionog sistema u celini ili pojedinog segmenta (dela), namera uinioca da sebi ili drugom na ovaj nain pribavi kakvu korist (imovinsku ili neimovinsku) ili da drugome nanese kakvu tetu.

U teoriji krivinog prava se u oblast kompjuterskog kriminaliteta svrstavaju razliiti oblici protivpravnog, nedozvoljenog ponaanja kao to su :

1. kompjuterska prevara, 2. finansijske krae, prevare i zloupotrebe, 3. kraa dobara, 4. falsifikovanje podataka i dokumenata, 5. vandalizam, 6. sabotaa, 7. hakerisanje, 8. kompjuterska pijunaa i 9. kraa vremena.

Velike praktine mogunosti koje prua savremena visoko sofisticirana kompjuterska i informatika tehnologija sa sobom nose i opasnosti od irenja i masovne upotrebe elektronskog prislukivanja, krae poslovnih i drugih tajni kao i razliitih oblika intelektualne svojine, zatim ozbiljnog naruavanja privatnosti i drugih ljudskih sloboda i prava kao i linog integriteta, a u poslednje vreme prisutna je i realna opasnost od talasa teroristikih akata raznih vrsta (tzv. tehno ili kiber terorizam). Jedna novija amerika studija iz ove oblasti ukazuje na injenicu da se informatiki kriminalitet deava ak 40 puta ee od klasinog, opteg, tradicionalnog kriminaliteta, a da 90% informatikih zloina ostaje praktino neotkriveno (dakle u zoni tamne brojke kriminaliteta). Ta vrsta kriminaliteta se razvija takvom brzinom da praktino nema presedana u praksi 6.

1.2. Karakteristike kompjuterskog kriminaliteta Kompjuterski (raunarski) kriminalitet se pre svega karakterie velikom dinamikom i izuzetnim bogatstvom svojih pojavnih formi i vidova ispoljavanja. To je i razumljivo jer se radi o novoj tehnologiji sa velikih mogunosti i primene u skoro svim oblastima drutvenog, privrednog pa i linog ivota te su i mogunosti za zloupotrebu kompjutera svakim danom sve vee. Pored novih pojavnih oblika ranije ve poznatog kriminaliteta, koje pod uticajem kompjutera menja svoj tradicionalni nain i modus ispoljavanja, sada se javljaju i novi, znatno opasniji oblici kriminalnog ponaanja, koji do sada nisu bili poznati u kriminalistikoj praksi, a koji ne poznaju granice izmeu drava pa ni izmeu kontinenata.

tetne posledice kompjuterskog kriminaliteta su izuzetno velike. One se mogu ispoljiti i u nastupanju imovinske tete za pravno ili fiziko lice (ponekad i za celu dravu), u gubitku poslovnog ugleda, gubitku poverenja u sigurnost i istinitog kompjuterskog poslovanja i uopte 4 August Bequai, Computer crime, Lexington, 1978. godine, str. 5 ore Ignjatovi, Pojmovno odreivanje kompjuterskog kriminaliteta, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, Beograd, broj 1-3/1991. godine, str. 6 Slobodan Petrovi, Kompjuterski kriminal, Beograd, 2002. godine   kompjuterskih informacija, opasnosti od zloupotrebe po slobode i prava oveka uopte na razne naine i u raznim oblicima. I sami uinioci krivinih dela u vezi sa zloupotrebom kompjutera predstavljaju posebnu esto specifinu kategoriju ljudi. Ovde se najee radi o nedelikventnim, nenasilnim, socijalno prilagodljivim pojedincima. To su po pravilu lica koja moraju da poseduju posebna struna i praktina znanja i vetine u domenu visoke informatike, raunarske i kompjuterske tehnologije i kojima su ovakva tehnoloka sredstva dostupna.

Ova se krivina dela vre prikriveno, esto bez neke vidljive i bliske prostorne povezanosti uinioca dela i rtve (oteenog). Najee se teko otkrivaju a jo tee dokazuju, a dugo vremena ostaju praktino neotkriveni sve dok oteeni ne pretrpi neku tetu koja je vidljiva u sistemu raunarskih informacija. To je kriminalitet koji brzo menja forme i oblike ispoljavanja, granice meu dravama kao i vrstu oteenog 7.

Tako je Interpol jo 1980. godine konstatovao sledee: “Danas u savremenom svetu postoji jo jedan veliki usavreni front koji je prisutan u svetskim razmerama. Veliki kriminalitet, organizacije kriminalaca sve vie se orijentiu na akcije pljaki u kojima je objekt kompjuter.

Elektronika se zloupotrebljava. Ne belei se pad klasinih pljaki ali se iz godine u godinu poveava nova vrsta kriminaliteta u kome se elektronika koristi kao sredstvo da se kriminalci domognu milionskih svota novca".

Savremena informaciona i kompjuterska tehnologija unela je nove i drastine promene u sve sfere drutvenog ivota. Te promene su pored pozitivnih i korisnih novina donele i niz problema vezanih za pojavu i irenje kompjuterskog kriminaliteta razliitih oblika, formi i vidova ispoljavanja. Sve te promene se mogu svesti na sledee: nove forme vrednosti, koncentracija podataka, novi ambijent delovanja, nove metode i tehnike delovanja, suavanje vremenske skale delovanja, irenje geografskog prostora delovanja, pokretljivost, stabilnost rizika.

1.3. Karakteristike uinilaca krivinih dela kompjuterskog kriminala Ne moe se govoriti o jedinstvenom profilu uinilaca kompjuterskog kriminaliteta,oni se svrstavaju u razliite kategorije prema pojavnim oblicima dela koja ine, ali i prema motivima, koji ih pokreu u vrenju kriminalnih aktivnosti.

Uinioci ovih dela se mogli podeliti na: zlonamerne, koji mogu da deluju radi ostvarenja imovinske koristi, ili samo u cilju nanoenja tete i na uinioce koji nisu motivisani ne ostvarenjem koristi, niti prouzrokovanjem tetnih posledica, ve jednostavno trae zadovoljstvo u neovlaenom prodiranju neki dobro obezbeen informacioni sistem. To su tzv. hakeri (hackers), koji koristei svoje raunarsko znanje, upadaju u tue kompjuterske sisteme.

1.3.1. Hakeri Ovi uinioci predstavljaju kompjuterske entuzijaste, koji provaljujui u dobro uvane informatike sisteme iivljavaju svoju strast za avanturama po tzv „informacionim autostradama" u specifinom cyber-spaces-u.

Oni su esto pravi „kompjuterski zavisnici" koji ak ponekad nemaju pravi kontakt s realnou, ve prvenstveno obitavaju u svom „virtuelnom svetu". Oni vrhunsko zadovoljstvo nalaze u samom inu provaljivanja u viestruko obezbeene informacione sisteme i to su kompjuterski sistemi bolje uvani, to je za hakere vei izazov da se upuste u za njih spektakularno savladavanje „kriptografskih brava". Zato su na meti ovih uinilaca. esto najbolje obezbeeni informacioni sistemi kao to su kompjuterske mree vlada savremenih drava, ili vojnih laboratorija, pa i u kompjuterske sisteme Pentagona. Hakeri mogu svesno ili nesvesno da prouzrokuju ogromne tete. Oni su prema svom profesionalnom opredeljenju najee programeri kompjutera, visokoobrazovani informatiari, a ponekad je re o osobama koje su svoju vetinu i znanje stekli bavei se kompjuterima iz hobija.

To su veoma inteligentni uinioci a jedina prava zatita od njihovih provala je jaanje kriptografskih sistema zatite, uz stroiju kriminalnu politiku prema ovakvimuiniocima. Oni, nezavisno od motiva koji ih pokreu, realno predstavljaju veliku opasnost, naroito u situacijama kada se uputaju u rizine informatike avanture u tako osetljivim podrujima kao to su nacionalna bezbednost, industrija naoruanja, satelitska tehnologija itd.

7 Nikola Kitarovi, Kompjuterski kriminalitet, Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, Beograd, broj 2-3/ 1998.

godine, str. 52-   1.3.2. Zlonamerni uinioci kompjuterskih delikta Zlonamerni uinioci kompjuterskih delikta najee su motivisani koristoljubljem. Oko 80% delikvenata ini delo prvi put, a 70% je zaposleno vie od pet godina u oteenom preduzeu.

Njihovo starosno doba je izmeu 19 i 30 godina, preteno su mukog pola, veoma su inteligentni;

imaju uglavnom vie godina radnog iskustva i vae kao savesni radnici koji prilikom obavljanja radnih zadataka ne prouzrokuju nikakve probleme, esto su tehniki kvalifikovaniji nego to to zahteva radno mesto na koje su rasporeeni;

ovi uinioci sebe po pravilu ne smatraju kradljivcima ili uopte kriminalcima, ve samo pozajmljivaima.

1.4. Koristoljubivi kompjuterski kriminalitet Koristoljubivi kompjuterski kriminalitet veoma je est u bankarstvu, finansijskim korporacijama i osiguravajuim drutvima. Statistiki podaci o uiniocima kompjuterskih delikta u oblasti bankarskih poslova ukazuju na najee profesije uinilaca: 25% ine osobe sa specijalnim ovlaenjima sa odgovornostima u informatikim sistemima, 18% programeri, 18% slubenici koji raspolau terminalima, 16% blagajnici. 11% operateriinformatiari i u 12% sluajeva uinioci su lica van oteenih korporacija, u ta su ukljueni i korisnici usluga.

1.5. Posledice kompjuterskog kriminaliteta tete nastale vrenjem kompjuterskih delikta, zavisno od pojavnog oblika kompjuterskog kriminaliteta, mogu se podeliti na:

1. finansijske – koje mogu da nastanu kada uinilac vri delo u cilju sticanja protivpravne imovinske koristi, pa tu koristi za sebe drugo, zaista i stekne, ili je ne stekne, ali svojim delom objektivno priini odreenu tetu, ili kada uinilac ne postupa radi sticanja koristi za sebe ili drugog, ali objektivno uini finansijsku tetu.

2. nematerijalne – koje se ogledaju u neovlaenom otkrivanju tuih tajni, ili drugom "indiskretnom tetnom postupanju" 3. kombinovane – kada se otkrivanjem odreene tajne, ili povredom autorskog prava, putem zloupotrebe kompjutera ili informatike mree narui neiji ugled, odnosno povredi moralno pravo, a istovremeno prouzrokuje i konkretna finansijska teta.

2. MEUNARODNO REGULISANJE KOMPJUTERSKOG KRIMINALITETA 2.1. Kompjuterski kriminalitet u uporednom krivinom pravu Budui da preventivne mere (opteg i specijalnog karaktera) esto nisu dovoljne niti jedine mere kojima se drutvo suprotstavlja naraslim i nabujalim oblicima i vidovima zloupotrebe kompjutera u razliite svrhe, to je logino da sva savremena krivina zakonodavstva u sistemu inkriminacija poznaju jedno ili vie kompjuterskih (raunarskih ili informatikih ili tehno) krivinih dela za koja su propisane razliite vrste i mere krivinih sankcija.

Nemaki krivini zakonik 8 ne poznaje kompjuterska krivina dela, to ne znai da ova protivpravna, nedoputena ponaanja nisu inkriminisana. Naime, u Nemakoj je 1986. godine donet poseban Krivini zakon za suzbijanje privrednog kriminaliteta koji predvia niz kompjuterskih krivinih dela i to: kompjutersku pijunau u l. 202a., kompjutersku prevaru u l. 263a., falsifikovanje podataka u l. 269., obmanu u pravnom prometu pri obradi podataka u l. 270., promenu podataka u l. 302a. i kompjutersku sabotaa u l. 303a. Krivini zakonik Austrije predvia kompjutersko krivino delo u l. 126a. Ono se zove oteenje podataka. U Velikoj Britaniji je 1990. godine donet poseban Zakonik o zloupotrebi kompjutera. Ovaj zakonik predvia niz krivinih dela vezanih za zloupotrebu kompjutera i drugih informacionih sistema za koju se propisane veoma stroge kazne. 10 Krivini zakonik Makedonije poznaje u l. 251. kompjutersko krivino delo pod nazivom. Upad u kompjuterski sistem. 11 Na slian nain postupa i Krivini zakonik Republike Srpske koji poznaje identino krivino delo pod nazivom: Upad u kompjuterski 8 Schonke-Schroder, Strafgesetzbuch, Munchen, 1978.

9 E. Foregger-E. Serini, Strafgesetzbuch, Wien, 1989.

10 Martin Wasik, The computer misuse act, The Criminal Review, 1990, str. 767).

11 Martin Wasik, The computer misuse act, The Criminal Review, 1990, str. 767).

  sistem u l. 260. 12 Krivini zakonik Republike Slovenije (.) poznaje sledea krivina dela i to :

Protivzakoniti ulaz u zatienu raunarsku bazu podataka u l. 225 i Upad u raunarski sistem u l.

242 13.

2.2. Pravno regulisanje kompjuterskog kriminala na nivou Evropske Unije Od prvih pojavnih oblika, poetkom 90-ih, do danas mnoga su meunarodna tela posvetila panju ovom kriminalu. Pored meunarodne sve je uestalija i nacionalna regulacija kompjuterskog kriminala, odnosno nekih od njegovih oblika. Dakle, regulacijase odvija na vie koloseka.

Najznaajniji i najbrojniji meunarodni akti doneti su u okviru Evropske Unije 1998. godine pod vostvom Urliha Sieber-a sa Univerziteta u Virzburgu izraena je posebna Studija o pravnim aspektima kompjuterskog kriminala u Informacionom drutvu Legal Aspects of Computer-related Crime in the Information Society – COMCRIME study koja je obuhvatala i osnove kompjuterskog kriminala, kao vieg oblika.

Ovaj akt u kombinaciji sa dokumentima sa Lisabonskog sastanka Evropskog saveta 2000.

godine na kome je istaknut znaaj tranzicije u konkurentnu, dinaminu i na znanju zasnovanu ekonomiju predstavlja smernice za aktivnosti vezane za razumevanje fenomena kompjuterskog kriminala. Akcioni plan (eEurope Action Plan ) iz iste godine vezan je za aktivnost obezbeenja sigurnosti mree i uspostavljanja saradnje zemalja lanica i njihovog zajednikog pristupa kompjuterskom kriminalu do 2002. godine. Iste godine donosi se i predlog Pravnog okvira odluivanja vezanog za napade na informacione sisteme (Proposal for a Council Framework Decision on attacks against information systems). Godinu dana kasnije dokument je dopunjen sa nedozvoljenim pristupom informacionim sistemima i nedozvoljenim ometanjima sistema i podataka.

Doneta je 2000. godine i Direktiva o elektronskom poslovanju (Directive on electronic commerce) u kojoj se posebna panja posveuje problemu zloupotreba Te godine donosi se itav set razliitih akata od Odluke Saveta o spreavanju deije pornografije na Internetu, Konvencije o meusobnoj pomoi u krivinoj materiji do Preporuke o strategiji za novi Milenijum u zatiti i kontroli kompjuterskog kriminala. Potom sledi akt kojim treba da se obezbedi sigurnije Informaciono drutvo kroz sigurnost informacione infrastrukture i borbe protiv kriminala vezanog za. Naravno sa tom godinom niti poinje niti se zavrava borba protiv kompjuterskog, cyber, odnosno kriminala visokih tehnologija. Tako je 1996. godine zapoela. Zajednika akcija protiv rasizma i ksenofobije, 1997. doneta je Preporuka o anonimnosti subjekata na Internetu i Deklaracija o globalnim raunarskim mreama, 1998, sainjen je Predlog o okvirima spreavanja seksualne eksploatacije i trgovine ljudskim biima. Par godina kasnije donosi se i poseban akt vezan za cyber kriminal (Communication on Cybercrime). Neto manje bile su aktivnosti OECD-a, UN i Saveta Evrope. Jo 1983. godine u okviru OECD usvojena je Studija o meunarodnoj primeni i harmonizaciji krivinog prava vezanog za probleme kompjuterskog kriminala i zloupotreba, tri godine kasnije izala je minimalna lista u okviru dokumenta Kriminal vezan za kompjutere: analiza i pravna politika, a od 1999. godinu je obeleio ceo set prirunika za sigurnost informacionih sistema kojima se uspostavljaju pravila i osnov njenog postizanja.

Savet Evrope je krajem 1998. godine objavio poetak pripreme na donoenju Konvencije o cyber kriminalu, iji predlog je aprila 2000. godine puten u proceduru javne rasprave. Ona je danas jedan od najznaajnijih dokumenata koji su pored evropskih zemalja prihvatili i Japan, SAD;

Kanada, Juna Afrika. Konvenciju, koja je stupila na snagu u julu 2004, godine prate brojni dokumenti doneti u okviru Saveta:

1. Trust and Security in Cyberspace: The Legal and Policy Framework for Addressing Cybercrime (2002);

2. Cyber-Rights & Cyber-Liberties, Advocacy Handbook for NGOs (2003);

3. Racism Protocol to the Convention on Cybercrime (2003);

4. The Protocol to the Cybercrime Treaty (2002);

12 Krivini zakonik Republike Srpske (Slubeni glasnik Republike Srpske, Banja Luka, broj 22/ 13 B. Penko, K. Strolig, Kazenski zakonik z uvodnimi pojasnili, Ljubljana, 1999.

  5. Additional Protocol to the Cybercrime Convention Regarding "Criminalization of Acts of Racist or Xenophobic Nature Committed through Computer Networks ”;

6. Report Revised draft of the Protocol on Racist Speech (2002);

7. Background Materials on the Racist Speech Protocol ;

8. Draft Protocol on Racist and Zenophobic Speech: Prelimiary draft (2001);

9. Second Protocol on Terrorism (2002).

U okviru grupe G8 od 1997. godine (kada je predloen Akcioni plan borbe protiv ovog kriminala, a usvojenog 1998) na predlog ekspertske grupe za kooperaciju na polju pravde i unutranjih poslova ministri pravde i unutranjih poslova u vie navrata su raspravljali o principima te borbe. Poslednji sastanak bio je u maju prole godine na kom se, izmeu ostalog, raspravljalo i o nunosti meunarodne saradnje u sprovoenju istraga i hvatanju poinioca, kao i prihvatanju standarda definisanih u konvenciji Saveta Evrope. Pored toga ova organizacija donela je i:

1. Recommendations for Enhancing the Legal Framework to Prevent Terrorist Attacks;

2. Recommendations on Special Investigative Techniques and other Critical Measures for Combating Organized Crime and Terrorism ;

3. Recommendations for Sharing and Protecting National Security Intelligence Information in the Investigation and Prosecution of Terrorists and Those Who Commit Associated Offenses:

Best Practices for Network Security, Incident Response and Reporting to Law Enforcement i druge.

Ujedinjene nacije, takoe, su imale brojne aktivnosti i donele odgovarajue akte koji su direktno ili posredno bili vezani za reavanje problema kompjuterskog kriminala. Pored njih odreenim aspektima ili tipovima ovog kriminala bave se i druge meunarodne organizacije kakva je WIPO, Meunarodna privredna komora, Svetska trgovinska organizacija, Azijsko pacifika organizacija za ekonomsku saradnju. Materijalna prava postaju veoma lagana materija u odnosu na procesna koja treba da obuhvate sve postupke koji su vezani za krivine, graanske, upravne, arbitrane i druge poslove i aktivnosti.

Ova prava treba da olakaju istranim i pravosudnim organima prikupljanje i realizovanje podataka o uinjenim delima i poiniocima. Istovremeno upravo ove odredbe trebalo bi da olakaju institucionalizovanje saradnje koja se mora uspostaviti izmeu odgovarajuih organa gonjenja razliitih zemalja, kao i meunarodnih policijskih organizacija. Otuda je Evropska Unija 2000.

godine donela Konvenciju o meusobnoj pomoi u kriminalnoj materiji kojom se predvia ne samo saradnja ve i usklaivanje pravnih i pravosudnih sistema zemalja lanica. Saradnja se oekuje i sa relevantnim institucijama korisnika, organa za superviziju zatite podataka, kao i industrije.

Isticanje uspostavljanja efikasnosti, transparentnosti i ravnotee meu svim akterima koji treba da doprinesu odgovarajuoj borbi u spreavanju ali i sankcionisanju cyber kriminala svakako je osnovni motiv ovog akta.

Ni grupa G8 nije ostala po strani u reavanju praktinih pitanja kooperacije i internacionalizacije aktivnosti vezanih za cyber kriminal. Uspostavljena je mrea koja 24 sata dana u godini obezbeuje adekvatnu primenu principa borbe protiv kriminala visokih tehnologija.

Njima se pridruuju i zemlje nelanice, ime se krug iri, a oekivani efekti treba da budu bolji.

Uspostavljen je ak i ekspertski tim koji bi trebao da identifikuje metode i tehnike i definie standarde koje se mogu primenjivati u borbi protiv cyber kriminala, kao i u pruanju pomoi specijalizovanim telima za njegovo otkrivanje.

Taj tim ini Meunarodnu organizaciju za kompjuterske dokaze (IOCE) kao grupu kojoj su se prikljuili timovi iz Evropske Unije i njenih zemalja lanica. Tako je uspostavljena mrea iji je cilj olakavanje realizacije programa istraivanja i praenja ovog kriminala 14.

2.3. Propisi Republike Srbije u oblasti kompjuterskog kriminaliteta to se tie nae drave, moemo rei da smo se sa velikim zakanjenjem ukljuili u oblast reavanja ovog problema, te da je prvi korak nainjen donoenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivinog Zakonika Republike Srbije, kada je po prvi put izvrena inkriminacija krivinih dela koja 14 Drakuli, M.: Kompjutersko pravo. Beograd, FON   pripadaju oblasti kompjuterskog kriminala. To praktino znai da do donoenja ovog zakona, nije postojala zakonska regulativa u ovoj oblasti, te da su uinioci ovih krivinih dela, bili izuzeti od krivinog gonjenja, te da su slobodno bez bilo kakvih posledica mogli da vre sve napred navedene oblike kompjuterskog kriminala. Kako je prema Krivinom Zakoniku predvieno:„ Krivino delo je ono delo koje je zakonom predvieno kao krivino delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno „ Odreenost u zakonu je opte obeleje svakog krivinog dela. Odreenost u zakonu znaipropisivanje svih obeleja jednog krivinog dela, odreivanje njegovog bia. Godine 2003.

uvodi krivina dela vezana za zloupotrebu kompjutera, a koja imaju zajedniki objekt zatite bezbednost raunarskih podataka odnosno informacionih sistema u celini i poverenja u istinitost ovih podataka. Dakle, osnovni materijalni zakon koji regulie ovu oblast je Krivini Zakonik Republike Srbije, a nedavno je i ratifikovana Konvencija o visokotehnolokom kriminalu.

2.3.1. Krivino materijalno pravo Krivino materijalno pravo predvieno je prvenstveno Krivinim Zakonom Republike Srbije. Krivini Zakonik Republike Srbije u delu koji nosi naziv „ Krivina dela protiv bezbednosti raunarskih podataka“ predvia sledea krivina dela42 16. Prvo krivino delo ove vrste u naem pravu jeste:

Oteenje raunarskih podataka i programa: Delo ima osnovni i dva tea oblika.

Osnovno delo se sastoji u oteenju, prikrivanju, neovlaenom brisanju, izmeni ili na drugi nain injenju neupotrebljivim raunarskih podataka ili programa. Delo se dakle moe uiniti samo u odnosu na raunarski podatak ili program koji pripada nekom fizikom licu - pojedincu (kao napadni objekt) i to sa vie alternativno predvienih delatnosti. Cilj preduzimanja ovih delatnosti je onesposobljavanje za korienje u potpunosti ili delimino raunarskih podataka (jednog ili vie njih) ili programa.

Posledica se dakle sastoji u povredi zatienog dobra. Delo moe uiniti svako lice a u pogledu vinosti potreban je umiljaj. Za ovo je delo propisana novana kazna ili zatvor do tri meseca. Prvi tei oblik ovog krivinog dela postoji ako je preduzetom radnjom prouzrokovana teta za neko lice u iznosu preko 450 000 dinara. Visina prouzrokovane tete je kvalifikatorna okolnost za koju zakon propisuje kaznu zatvora od tri meseca do tri godine. Najtei oblik ovog krivinog dela za koji je propisana kazna zatvora od est meseci do pet godina postoji ako je preduzetom radnjom prouzrokovana teta u iznosu preko 1.500 000 dinara.

Raunarska sabotaa je drugo kompjutersko krivino delo u naem pravu za koje je propisana kazna zatvora od jedne do pet godina. Delo ini lice koje unese, uniti, izbrie, izmeni, oteti, prikrije ili na drugi nain uini neupotrebljivim raunarski podatak ili program ili uniti ili oteti raunar ili drugi ureaj za elektronsku obradu i prenos podataka sa namerom da onemogui ili znatno omete postupak elektronske obrade i prenosa podataka koji su od znaaja za dravne organe, javne slube, ustanove, preduzea ili druge subjekte.

Objekt napada kod ovog dela je dvojako odreen. To je prvo, raunarski podatak ili program (kao i kod prethodnog krivinog dela) ali i raunar odnosno drugi ureaj za elektronsku obradu ili prenos podataka. No, ovde se mora raditi i o posebnom svojstvu oteenog. Naime, ovi objekti moraju da pripadaju dravnom organu, javnoj slubi ili drugim pravnim licima kao to su ustanove, preduzea ili druge organizacije. Inae u pogledu radnje izvrenja i ostalih obeleja bia ovog dela nema razlike u odnosu na prethodno krivino delo.

Pravljenje i unoenje raunarskih virusa je krivino delo predvieno u l. 300. Delo ima osnovni i tei oblik. Osnovno delo ini lice koje napravi raunarski virus u nameri da ga unese u tui raunar ili raunarsku mreu. Radnja izvrenja je samo sainjavanje, pravljenje virusa. ta su to virusi, kako se prave, koje su njihove vrste ili karakteristike, svrha i sadrina predstavljaju pitanja koje sudsko vee mora da rei u svakom konkretnom sluaju kao faktiko pitanje. Delo je svreno samim momentom pravljenja ovakvog virusa u nameri da se on unese u tui raunar ili raunarski sistem bez obzira da li je takva namera i ostvarena u konkretnom sluaju ili ne Ako je pak ovako sainjeni, napravljeni virus i unet u tui raunar ili raunarsku 15 Krivini Zakonik Republike Srbije 16 Krivini Zakonik Republike Srbije   mreu ime je prouzrokovana teta (bilo imovinska ili neimovinska i to bez obzira u kom iznosu) radi se o teem obliku ovog krivinog dela.

Sledee je krivino delo je Raunarska prevara. Delo ima jedan osnovni, jedan posebni i dva tea, kvalifikovana oblika. Osnovno delo ini lice koje unese netaan podatak ili ne unese kakav vaan podatak ili ko na drugi nain prikrije ili lano prikae podatak i tako utie na rezultat elektronske obrade ili prenosa podataka. Bitno je da je ova radnja falsifikovanja, krivotvorenja, dovoenja u zabludu oteenog preduzeta u nameri da se sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist odnosno da se drugome nanese kakva imovinska teta. Za postojanje krivinog dela dovoljno je da je radnja izvrenja preduzeta u navedenoj nameri.

Tog trenutka je delo svreno. Nije potrebno da je u konkretnom sluaju u nastupila imovinska teta za neko lice.

Poseban oblik raunarske prevare za koji je propisana novana kazna ili zatvor do dve godine postoji kada je radnja krivotvorenja podataka ili prikrivanja ili lanog prikazivanja raunarskih podataka preduzeta u nameri da se na ovaj nain drugom licu nanese kakva teta. Ta teta ne mora da nastupi u konkretnom sluaju, ali ona mora da bude pobuda, unutranji pokreta uinioca na preduzimanje radnje izvrenja. Moe se raditi o imovinskoj, ali i drugim vidovima neimovinske tete. Zavisno od visine pribavljene protivpravne imovinske koristi za uinioca ili neko drugo lice, zakon razlikuje dva tea, kvalifikovana oblika ovog krivinog dela. obliku raunarske prevare za koji je propisana kazna zatvora od dve do dvanaest godina.


Neovlaeni pristup zatienom raunaru, raunarskoj mrei i elektronskoj obradi podataka ima osnovni i dva tea oblika ispoljavanja. Osnovno delo ini lice koje krei mere zatite (preventivno - tehnike i druge mere) neovlaeno pristupi raunaru ili raunarskoj mrei ili neovlaeno pristupi elektronskoj obradi podataka. Radnja izvrenja je pristupanje, ulazak, upad u tui raunar ili raunarsku mreu. Bitno je da je ova radnja preduzeta neovlaeno, dakle protivpravno i drugo krenjem predvienih mera zatite. Ove okolnosti moraju biti obuhvaene umiljajem uinioca dela. Prvi tei oblik za koji je propisana novana kazna ili zatvor do dve godine ini lice koje upotrebi podatak koji je pribavio, do koga je doao neovlaenim pristupom zatienom raunaru ili raunarskoj mrei. Ova upotreba moe biti u bilo kojoj nameri ili za bilo koju svrhu ili cilj. Ako je pak usled preduzete radnje upotrebe na ovaj nain pribavljenog raunarskog podatka dolo do nastupanja tekih posledica za drugog (drugo fiziko ili pravno lice) radi se o najteem krivinom delu ove vrste za koje je zakon propisao kaznu zatvora od est meseci do pet godina. Bitno je da je posledica i to teka (a to je faktiko pitanje za sudsko vee) nastupila za drugog i da izmeu nje i preduzete radnje upada u zatieni raunarski sistem postoji uzrono posledina veza.

Spreavanje i ograniavanje pristupa javnoj raunarskoj mrei. Delo ima osnovni i tei oblik. Objekt napada u ovom sluaju je javna raunarska mrea. Osnovno delo ini lice koje neovlaeno (dakle protivno postojeim propisima, protivzakonito) spreava ili ometa pristup javnoj raunarskoj mrei. Za ovo je delo propisana novana kazna ili zatvor do jedne godine. U sluaju da se kao uinilac javi slubeno lice u vrenju slube tada se radi o kvalifikovanom obliku ovog dela za koji je propisana kazna zatvora do tri godine. Ovde se zapravo radi o posebnom, specijalnom obliku krivinog dela zloupotrebe slubenog poloaja slubenog lica koje spreava ili ometa drugom fizikom ili pravnom licu nesmetani pristup i korienje javne raunarske mree.

I poslednje delo je Neovlaeno korienje raunara ili raunarske mree. Delo ini lice koje neovlaeno koristi raunarske usluge ili raunarsku mreu u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist. Predviena je novana kazna ili zatvor do tri meseca.

2. 4. Konvencija o visokotehnolokom kriminalu Ova konvencija je ratifikovana od strane Narodne skuptine Republike Srbije, I na taj nain uveta u domai pravni poredak. U samom uvodu ove konvencije, data su objanjenja i razlozi donoenja. 17 Kao osnovni razlog za donoenja ove Konvencije, drave potpisnice navode:

sprovoenje zajednike kaznene politika u svrhu zatite drutva od kiber kriminala, inter alia 17 Konvencija o visokotehnolokom kriminalu   usvajanjem odgovarajue legislative i unapreivanjem meunarodne saradnje;

saradnja izmeu drava i privatnih preduzea u borbi protiv kiber kriminala i potrebu zatite legitimnih interesa u korienju i razvoju informatike tehnologije, jer efikasna borba protiv kiber kriminala zahteva poveanu, brzu i veoma funkcionalnu meunarodnu saradnju u krivinim stvarima;

U Konvenciji se navode osnovi donoenja ovog akta, kao to su : duboke promene koje je donela digitalizacija, konvergencija i stalni trend ka globalizaciji kompjuterskih mrea;

rizici da se kompjuterske mree i elektronske informacije mogu takoe koristiti za izvrenje krivinih dela i da dokazni materijali koji se odnose na takve prestupe mogu biti uskladiteni u tim mreama ili prenoeni preko njih;

Osnovni cilj konvencije je spreavanje dela usmerenih protiv poverljivosti, integriteta i dostupnosti kompjuterskih sistema, mrea i kompjuterskih podataka, kao i spreavanja zloupotrebe tih sistema, mrea i podataka na taj nain to e se predvideti kaznene mere za takva injenja kao to je opisano u ovoj konvenciji i to e se usvojiti mere dovoljne za efikasnu borbu protiv takvih krivinih dela, na taj nain to e se na unutranjem i meunarodnom nivou olakati otkrivanje, istraga i gonjenje takvih krivinih dela i to e se obezbediti uslovi za brzu i pouzdanu meunarodnu saradnju.

Konvencija definie sledee termine:

Izraz "kompjuterski sistem" oznaava svaki ureaj ili grupu meusobno povezanih ili uslovljenih ureaja, od kojih jedan ili vie njih, u zavisnosti od programa, vri automatsku obradu podataka;

Izraz "kompjuterski podaci" oznaava svako izlaganje injenica, podataka ili koncepata u obliku koji je pogodan za njihovu obradu u kompjuterskom sistemu, ukljuujui tu i odgovarajui program na osnovu kojeg kompjuterski sistem vri svoju funkciju;

Izraz "davalac usluga" oznaava: svako javno ili privatno lice koje korisnicima prua svoje usluge na polju komuniciranja putem kompjuterskih sistema, i svako drugo lice koje obrauje ili skladiti kompjuterske podatke za raun takvih komunikacijskih usluga ili za raun korisnika takvog servisa.

Izraz "promet podataka" oznaava sve kompjuterske podatke koji su u vezi sa komuniciranjem putem kompjuterskih sistema, a koje generie kompjuterski sistem i koji ine deo lanca komuniciranja, u kojima se sadre podaci o poreklu, odreditu, putanji, vremenu, datumu, veliini, trajanju i vrsti predmetne usluge. Krivina dela protiv poverljivosti, integriteta i dostupnosti kompjuterskih podataka i sistema Nedozvoljeni pristup Svaka lanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi se bespravno pristupanje kompjuterskom sistemu kao celini ili nekom njegovom delu, kada se uini namerno, okvalifikovalo u njenom nacionalnom pravu kao krivino delo. lanica moe da uslovi da delo mora biti uinjeno krenjem bezbednosnih mera sa namerom pribavljanja kompjuterskih podataka ili sa nekom drugom neasnom namerom, ili uinjeno u vezi sa kompjuterskim sistemom koji je povezan sa drugim kompjuterskim sistemom.

Nedozvoljeno presretanje vaka lanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi se u njenom nacionalnom pravu kao krivino delo okvalifikovalo bespravno presretanje prenosa kompjuterskih podataka koji nisu javne prirode, ka kompjuterskom sistemu, od njega ili unutar samog sistema, u ta spada i elektromagnetska emisija iz kompjuterskih sistema kojom se prenose takvi podaci, a kad je uinjeno sa namerom i uz pomo tehnikih ureaja. lanica moe usloviti da delo mora biti uinjeno sa neasnim namerama, ili uinjeno u vezi sa kompjuterskim sistemom koji je povezan sa drugim kompjuterskim sistemom.

Ometanje podataka Svaka lanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi se bespravno oteenje, brisanje, kvarenje, menjanje ili prikrivanje kompjuterskih podataka okvalifikovalo u njenom nacionalnom pravu kao krivino delo, ukoliko se uini sa namerom. lanica moe rezervisati pravo da uslovi da dela iz stava 1 moraju da rezultiraju velikom tetom.

  Ometanje sistema Svaka lanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi se u njenom nacionalnom pravu kao krivino delo okvalifikovalo bespravno i u veem stepenu ometanje funkcionisanja kompjuterskih sistema putem unoenja, prenoenja, oteenja, brisanja, kvarenja, menjanja ili prikrivanja kompjuterskih podataka, ukoliko je uinjeno sa namerom.

Zloupotreba ureaja Svaka lanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi se u njenom nacionalnom pravu kao krivino delo, ukoliko je uinjeno sa namerom i bespravno, okvalifikovalo sledee: Proizvodnja, prodaja, nabavljanje radi upotrebe, uvoz, distribucija i drugi vidovi stavljanja na raspolaganje;

Sredstava, to podrazumeva i kompjuterske programe, projektovane ili preureenje prvenstveno u svrhu izvrenja nekog od navedenih dela;

Kompjuterskih lozinki, ifri za pristup, ili slinih podataka putem kojih se moe pristupiti kompjuterskom sistemu kao celini ili nekom njegovom delu sa namerom da bude upotrebljen u svrhu izvrenja nekog od navedenih dela.

Falsifikovanje koje je u vezi sa kompjuterima Svaka lanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi se u njenom nacionalnom pravu kao krivino delo okvalifikovalo unoenje, menjanje, brisanje ili namerom da se uini da oni budu smatrani za autentine i da se sa njima u redovne svrhe postupa kao da su autentini, bez obzira na to da li su ti podaci direktno itljivi i razumljivi. lanica moe usloviti da postoji namera prevare, ili slina neasna namera, da bi se ustanovila krivina odgovornost.

Prevare koje su u vezi sa kompjuterima Svaka lanica treba da usvoji takve legislativne i ostale neophodne mere da bi se u njenom nacionalnom pravu kao krivino delo okvalifikovalo nanoenje imovinske tete drugim licima kada se to uini bespravno i sa namerom, na sledee naine: Bilo kakvim unoenjem, menjanjem, brisanjem ili prikrivanjem kompjuterskih podataka, Bilo kakvim ometanjem funkcionisanja kompjuterskih sistema, Sa namerom prevare ili drugom neasnom namerom da se bespravno pribavi ekonomska dobit za sebe ili za druga lica.

Pored krivinopravnih odredaba materijalnog karaktera koje sadri Krivini zakonik Republike Srbije, oblast pravne zatite prava intelektualne svojine, u okviru borbe protiv visokotehnolokog kriminala, regulisana je i Zakonom o posebnim ovlaenjima radi zatite prava intelektualne svojine.

Ovim zakonom predviena je odgovornost za privredne prestupe i prekrajna odgovornost pravnih lica za povredu prava intelektualne svojine. U pravcu kontrole proizvodnje, prometa, upotrebe i dranja robe kao i pruanja usluga kojima se povreuje pravo intelektualne svojine, posebna ovlaenja poverena su pojedinim ministarstvima kroz inspekcijske slube (trina i turistika inspekcija pri Ministarstvu trgovine, turizma i usluga, poreski inspektorat i policija pri Ministarstvu finansija i dr.). Meutim, i ovde je uinjen jedan propust koji stvara dosta problema u primeni zakona. Naime, za jedan od subjekata privrednog poslovanja, samostalne trgovinske radnje, nisu predvieni oblici odgovornosti. To u praksi znai da se radnje koje predstavljaju krenje prava intelektualne svojine izvrene u poslovanju ovakvih subjekta privrednog prometa ne mogu brzo i efikasno sankcionisati kroz odgovornost za privredne prestupe, to one u sutini i jesu, ve se moraju posmatrati kroz izvrenje krivinog dela neovlaenog iskoriavanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava.


Ovo, sa jedne strane, podrazumeva angaovanje celokupnog mehanizma krivinopravne zatite koji je glomazan i ne naroito brz i efikasan u smislu ostvarivanja svrhe sankcionisanja zabranjene radnje, dok, sa druge strane, imajui vidu da nae krivino zakonodavstvo tek odskora predvia odgovornost pravnog lica, namee individualno sankcionisanje pojedinane radnje jednog ili vie fizikih lica, ime se znatno oteava sankcionisanje nedozvoljenog ponaanja privrednog subjekta u privrednom i platnom prometu.

3. ORGANIZACIJA I NADLENOST DRAVNIH ORAGANA U BORBI PROTIV KOMPJUTERSKOG KRIMINALA Bezbednost informaciono-komunikacionih mrea je jedan od osnovnih preduslova za elektronsko poslovanje, a posebno za elektronsko plaanje. Zatita informacija je neophodna   komponenta elektronskog poslovanja koja na eljeni nivo redukuje opasnosti vezane za laku dostupnost i brzu razmenljivost ogromnih koliina informacija. Brojne i raznovrsne potencijalne pretnje - opasnosti koje ugroavaju informacione sisteme, a posebno one koji imaju karakter kriminalnih radnji, nedvosmisleno nameu potrebu izgradnje zatite informacionih sistema. Jedan od segmenata zatite od prevara i kriminalnih dela je i zakonska regulativa.

U Republici Srbiji je u Krivinom zakoniku u glavi dvadeset i sedam taksativno su nabrojana krivina dela protiv bezbednosti raunarskih podataka, koja smo obradili u prethodnom poglavlju ovog rada, i koja uz ostala krivina dela vezana za visoko tehnoloki kriminal svakako doprinose spreavanju vrenja krivinih dela iz ove oblasti. U cilju sprovoenja Krivinog zakonika vezano za oblast iz glave dvadeset i sedam s obzirom na specifinost ovih krivinih dela donet je Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala jula meseca 2005. godine 18.

3.1. Posebno tuilatvo Kako je lanom 4. Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala predvieno za krivina dela protiv bezbednosti raunarskih podataka i krivinih dela protiv intelektualne svojine, imovine i pravnog saobraaja kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvrenja krivinih dela javljaju raunari, raunarske mree i raunarski podaci, za postupanje u predmetima navedenih krivinih dela nadleno je Okruno javno tuilatvo u Beogradu za teritoriju Republike Srbije. Obrazuje se posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnolokog kriminala.

Radom Posebnog tuilatva rukovodi posebni tuilac za visokotehnoloki kriminal, koga postavlja Republiki javni tuilac iz redova javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca. Prednost imaju javni tuioci odnosno zamenici javnih tuilaca koji poseduju posebna znanja iz oblasti informatikih tehnologija. Mandat posebnog tuioca je etiri godine i moe biti ponovo postavljen.

Posebni tuilac ima prava i dunosti kao javni tuilac. Kada doe do saznanja da se u jednom krivinom predmetu radi o sluajevima predvienim za nadlenost Posebnog tuioca, isti se pismeno obraa Republikom javnom tuiocu zahtevajui od njega da mu poveri ili prenese u nadlenost taj predmet. Republiki javni tuilac, na predlog Posebnog tuioca, donosi poseban akt o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u posebnom tuilatvu uz saglasnost ministra za poslove pravosua.

3.2. Sluba za borbu protiv visokotehnolokog kriminala lanom 9 istog zakona je predvieno da se obrazuje posebna sluba za borbu protiv visokotehnolokog kriminala u okviru Ministarstva unutranjih poslova. Ministar unutranjih poslova po pribavljenom miljenju Posebnog tuioca postavlja i razreava stareinu Slube i blie ureuje njen rad u skladu sa zakonom. Sluba postupa po zahtevima Posebnog tuioca u skladu sa zakonom.

3.3. Nadlenost i organizacija sudova Za postupanje u predmetima krivinih dela iz oblasti visokotehnolokog kriminala za teritoriju Republike Srbije je nadlean Okruni sud u Beogradu. Za odluivanje u drugom stepenu nadlean je neposredno vii sud. U okrunom sudu u Beogradu se obrazuje Vee za borbu protiv visokotehnolokog kriminala. Sudije u to vee rasporeuje predsednik Okrunog suda iz reda sudija tog suda uz njihovu saglasnost. Prednost imaju sudije koje poseduju posebna znanja iz oblasti informacionih tehnologija Sudije se rasporeuju u Vee najdue na dve godine a moe im biti produen mandat odlukom predsednika Okrunog suda u Beogradu.

3.4. Dosadanja primena ovih zakona Zakon je donet 2005. godine. Posebno tuilatvo je formirano aprila 2007. godine. Za krivina dela protiv bezbednosti raunarskih podataka podignute su do sada optunice protiv 8 lica.

Za krivina dela protiv intelektualne svojine u 2007. godini podignuta je optunica protiv 95 lica. U toku 2008 godine Posebnom tuilatvu za borbu protiv visoko tehnolokogkriminala podnete su krivine prijave protiv 166 lica, to predstavlja znaajan porast u odnosu na prethodnu godinu.

18 Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala   Zahtev za sprovoenje istrage stavljen je protiv 147 lica. Protiv 75 lica podignute su optunice. U toku 2008 godine, policijski slubenici Odeljenja za borbu protiv visokotehnolokog kriminala, SBPOK – a MUP-a Republike Srbije, od izvrilaca ovih krivinih dela oduzeli su ukupno raunara i 48.400 kom. optikih diskova, sa hiljadama neovlaeno umnoenih autorskih dela u vidu filmova, muzika, softvera, raunarskih igrica i drugih mulitimedijalnih sadraja. U toku godine, na teritoriji Republike Srbije izvreno je ukupno 1.313 krivinih dela visokotehnolokog kriminala. Od osnivanja Posebnog tuilatva za borbu protiv viskotehnolokog kriminala 55 lica je optueno, 43 lica je pravosnano osueno, a protiv 42 lica postupak je jo uvek u toku.

Pozitivnopravnim propisima RS, iz stvarne nadlenosti Posebnog tuilatva izostavljan su krivina dela koja se odnose na zloupotrebu platnih kartica i internet pornografiju. 4. PROBLEM KOMPJUTERSKOG KRIMINALITETA IZ UGLA PROCESNOG ZAKONODAVSTVA Na terenu procesnih odredaba koje su u direktnoj vezi sa otkrivanjem krivinih delavisokotehnolokog kriminala moemo konstatovati da vaei Zakonik o krivinom postupku ne predvia posebne dokazne radnje niti posebna ovlaenja vezana za otkrivanje ovih krivinih dela.

U postupku otkrivanja krivinih dela visokotehnolokog kriminala i prikupljanja i izvoenja dokaza, koriste se opte odredbe Zakonika o krivinom postupku koje se odnose i na sva druga krivina dela. Zakonik o krivinom postupku je osnovni izvor procesnog zakonodavstva, koji utvruje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuen, a da se uiniocu krivinog dela izrekne krivina sankcija pod uslovima koje predvia krivini zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka. Za sva krivina dela pa i za krivina dela kompjuterskog kriminala, potrebno je da prvenstveno delo bude predvieno kao krivino delo, to je i uinjeno u Krivinom Zakoniku, a nakon toga potrebno je da u zakonom propisanom postupku prikupiti neophodne dokaze, a zatim utvrditi da li je optueni uinio krivino delo i da li je krivino odgovoran.

Postupak otkrivanja uinioca krivinih dela zapoinje u pretkrivinom postupku uz saradnju nadlenog javnog tuioca i organa unutranjih poslova. Nakon toga pokretae se krivini postupak.

Dakle, potrebno je otkriti da je izvreno krivino delo, zatim otkriti uinioca krivinog dela, zatim sprovesti postupak prikupljanja dokaza (istraga) i na kraju sprovesti dokazni postupak u kome e se izvesti svi predloeni i prikupljeni dokazi i utvrditi injenino stanje.

Prema naem Zakoniku o krivinom postupku, krivini postupak obuhvata stadijum prethodnog postupka koji obuhvata istragu i stavljanje okrivljenog pod optubu i stadijum glavnog postupka koji obuhvata pripremanje glavnog pretresa, glavni pretres, donoenje iobjavljivanje presude i postupak pravnih lekova. Ovako organizovanom formalnom postupku prethodi tzv.

pretkrivini postupak, koji nije sudski postupak i koji ima za cilj otkrivanje i prijavljivanje krivinih dela. U ovom radu mi emo pre svega ukazati na probleme koji se javljaju u vezi sa prikupljanjem i korienjem dokaza u sudskom postupku.

Veoma bitno je pre svega obraditi fazu istrage i fazu glavnog pretresa. Istraga je prva faza prethodnog postupka koju reenjem otvara istrani sudija ili vee, na zahtev ovlaenog tuioca, protiv odreenog lica, kad postoji osnovana sumnja da je to lice uinilo krivino delo. Istragu sprovodi istrani sudija. Istraga se otvara koordiniranom aktivnou dva procesna subjekta:

ovlaenog tuioca, koji podnosi zahtev za sprovoenje istrage istranom sudiji nadlenog suda. U sadrini zahteva za sprovoenje istrage se mora naznaiti: lice protiv koga se zahteva istraga, opis dela (zakonska obeleja) zakonski naziv krivinog dela (kvalifikacija), okolnosti iz kojih proizlazi osnovanost sumnje za oznaeno lice i dokazi koji potvruju injenice. Uz zahtev se dostavljaju i krivina prijava, spisi i zapisnici o formalnim i neformalnim radnjama. Ako se sloi sa zahtevom ovlaenog tuioca donee reenje o sprovoenju istrage.

Svrha istrage je u prikupljanju dokaza i podataka koji su potrebni za odluku o podizanju optunice ili obustavi postupka, kao i za prikupljanja dokaza za koje postoji opasnost da se nee moi ponoviti na glavnom pretresu, i onih ije se izvoenje smatra celishodnim. Od radnji i 19 http://www.tuzilastvovtk.sr.gov.yu/index.php/index.html   ovlaenja relevantnih za visokotehnoloki kriminal, ukazujemo na sledee:46 lanom 77. ZKP propisana je radnja dokazivanja koja se sastoji u pretresanju stana (relevantna za obezbeenje dokaza koji se nalaze u stanu poinioca, lanom 82. ZKP regulisano je privremeno oduzimanje predmeta (npr. peaenje kuita raunara, rad sa kopijama, itd), lan 85. ZKP predvia mogunost kontrole pisama i poiljki osumnjienog (npr. elektronska pota), dokazna radnja vetaenja ureena je lanom 114. ZKP (vetaci informatike struke), lanom 220. ZKP predviena je obaveza svih dravnih organa da sudovima i drugim organima koji uestvuju u krivinom postupku prue potrebnu pomo, naroito ako se radi o otkrivanju krivinih dela i pronalaenju uinilaca, lan 232.

ZKP propisuje uslove pod kojima je mogue preduzeti radnje snimanja razgovora i lica (restriktivna odredba, samo u taksativno navedenim sluajevima), a lan 234. ZKP predvia uslove za izdavanje naredbe za dostavljanje podataka o stanju na poslovnim ili linim raunima osumnjienog lica.

Zakonik navodi da su radnje dokazivanja procesne radnje suda, koje sud preduzima da bi formirao svoje ubeenje o postojanju ili nepostojanju injenica koje su bitne za njegovu odluku.

injenice koje su predmet dokazivanja utvruju se u krivinom postupku korienjem odreenih dokaznih sredstava:

1. Sasluanje okrivljenog 2. Sasluanje svedoka 3. Uviaj i rekonstrukcija 4. Vetaenje Zbog specifinosti krivinih dela kompjuterskog kriminala od najveeg znaaja za dokazni postupak je dokaz koji se izvodi vetaenjem. Iskaz vetaka je izjava koja sadri struni nalaz ili struno miljenje procesno nezainteresovanog lica o injenicama za ije utvrivanje pravna sprema i opte obrazovanje sudije nije dovoljno. Lica koja po naredbi suda daju iskaz na osnovu strunog znanja, nazivaju se vetaci. Od vetaka se mogu traiti struni nalaz (utvrivanje injenica ) ili miljenje (struni sud o utvrenim injenicama) ili i nalaz i miljenje. Izvoenje vetaenja se sastoji od pripremanja vetaenja, samog vetaenja i davanja iskaza. Dakle, kada se u krivinom postupku pojavi neko od krivinih dela kompjuterskog kriminala, uee IT vetaka je obavezno. Naroito, imajui u vidu injenicu da se kod ovih krivinih dela izvoenje dokaza vre posredno, to predstavlja odstupanje, odnosno izuzetak od osnovnog naela neposrednosti po kome se radnje potrebne za formiranje sudske odluke moraju izvesti pred sudijom koji e odluku doneti. Ovo naelo uspostavlja vezu izmeu radnji dokazivanja i radnji odluivanja Na primer Krivini Zakonik RS kao jedno od krivinih dela u ovoj oblasti predvia Pravljenje i unoenje raunarskih virusa. Delo ima osnovni i tei oblik.

Osnovno delo ini lice koje napravi raunarski virus u nameri da ga unese u tui raunar ili raunarsku mreu. Radnja izvrenja je samo sainjavanje, pravljenje virusa. ta su to virusi, kako se prave, koje su njihove vrste ili karakteristike, svrha i sadrina predstavljaju pitanja koje sudsko vee mora da rei u svakom konkretnom sluaju kao faktiko pitanje. U tome im strunu pomo moraju da prue lica sa posebnim znanjima i vetinama - vetaci informatike struke.

Dakle, Zakonik o krivinom postupku predstavlja osnovni zakon po kome se utvruje injenino stanje i izvode dokazi za sva krivina dela iz materijalnog zakonika, pri tome potpuno zanemaruje sve posebnosti i specifinosti pojedinih krivinih dela, predviajui istu proceduru i ista osnovna naela i principe. Kao jedna od najvanijih oblasti koja se bavi kompjuterskom kriminalom sa procesnog aspekta je digitalna forenzika nauka koja obezbeuje primenu nauno deriviranih i dokazanih metoda za: uvanje, sakupljanje, validaciju, identifikaciju, analizu, interpretaciju,dokumentovanje i prezentaciju digitalnih dokaza iz razliitih izvora digitalnih podataka sa ciljem rekonstrukcije dogaaja krivinog dela kompjuterskog kriminala ili zloupotrebe raunara. 20 Zakonik o krivinom postupku RS 21 M. Milosavljevi, G. Grubor „ Digitalna forenzika istraga kompjuterskog kriminala“, Univerzitet Singidunum,   ZAKLJUAK U ovom radu pokuali smo da sagledamo kompleksnost kompjuterskog kriminaliteta. Ve prilikom pokuaja definisanja, uoile su se prve tekoe. Naime, ma koliko se svako pojmovno odreenje kompjuterskog kriminaliteta na prvi pogled inilo adekvatnim, vrlo brzo se uoavalo da je ovaj oblik kriminalnog delovanja toliko sloen, da je vrlo teko iskazati u jednoj definiciji njegovu specifinost, sadrajnost i znaenje za drutvenu zajednicu. Razmatrajui karakteristike kompjuterskog kriminaliteta, a naroito njegove posledice, oigledno je da se isti razlikuje od svih drugih oblika kriminalnog delovanja po stepenu opasnosti u odnosu na napadnuta dobra. Ova konstatacija je jo vie dola do izraaja kada se shvatilo da mnoge kriminalne aktivnosti potpomognute uticajem oblika kompjuterskog kriminala postaju jo opasnije i tetnije.

Ohrabruje injenica da su mnoge drave postale svesne ove pojave i da su u svom pozitivnom krivinom zakonodavstvu predvidele pojavne oblike kompjuterskog kriminaliteta kao posebna krivina dela. Sa druge strane, ohrabrujue je i to to se u sve veem broju naunih i strunih radova panja posveuje upravo ovom obliku kriminalnog ponaanja. Na taj nain dolazi do razotkrivanja mnogih specifinosti kompjuterskog kriminaliteta, a istovremeno se otvara mogunost suprotstavljanju njegovim oblicima od strane drutvene zajednice.

Sasvim je jasno da se odreenoj pojavi drutvo adekvatno moe suprotstaviti ukoliko sagleda sve njene karakteristike i ue u sve pore njenih specifinosti. S obzirom da su naini zloupotrebe kompjuterske tehnologije svakim danom sve savreniji i komplikovaniji za otkrivanje, i da je vrlo teko ii u korak sa tim kriminalnim aktivnostima, potrebno je i dalje ulagati napore u to da javnost bude svesna sa kakvim se fenomenom dananje drutvo suoava, potrebno je konstantno raditi na to adekvatnijem odgovoru na razliita kriminalna delovanja u ovoj oblasti.

Transparentnost i odluno suprotstavljanje razliitim vidovima kriminalnih aktivnosti su dve bitne odrednice u tenji da se razliiti oblici kriminaliteta, pa i kompjuterski, svedu u odreene, za drutvenu zajednicu, podnoljive okvire.

Literatura 1. Aleksi,. i kuli, M.: “Kriminalistika“, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i Javno preduzee „Slubeni glasnik“, Beograd, 2. Banovi, B.: Obezbeenje dokaza u kriminalistikoj obradi krivinih dela privrednog kriminaliteta“, Via kola unutranjih poslova, Beograd, 3. Brvar, B.: Pojavne oblike zlorabe raunalnika“, Revija za kriminalistiko in kriminologijo, 2/ 4. Gai, M.: „Kompjuterski kriminal, inostrana iskustva“, „13. maj“, br. 5, Zagreb, 5. Drakuli, M.: Kompjutersko pravo. Beograd, FON, 2002.

6. Ignjatovi,.: „Pojmovno odreenje kompjuterskog kriminaliteta“, Anali Pravnog fakulteta, 1-3/ 7. Milosavljevi,M, G. Grubor „ Digitalna forenzika istraga kompjuterskog kriminala“, Univerzitet Singidunum, 2009.

8. Parker, D.: „Computer Abuse“, Springfield, 9. Parker, D.: “Fighting computer crime”, New York, 10. Petrovi, S.: „Kompjuterski kriminal“, Bezbednost MUP RS, 1/ 11. Council of Europe, Recommendation No. R (95) 12. Encarta, World English Dictionary [North American Edition], 2001 Microsoft Corporation,http://encarta.msn.com/encnet/features/dictionary/DictionaryRe sults.aspx?lextype=3&search=computer%20crime 13. http://ekonomist.co.yu/ 14. 13.http://conventions.coe.int/Treaty/en/Treaties/Word/185.doc 15. http://megatrender.blog.rs/blog/megatrender/megatrender-19/2008/03/06/tipovi-cyber kriminala 16. http://www.apisgroup.org/sec.html/Knjige/UMOB/sec.html?id 17. http://www.tuzilastvovtk.sr.gov.yu/index.php/index.html   POBOLJANJE OSOBINA KALUPARSKIH OBLOGA I PREMAZA MEHANOAKTIVACIJOM TALKA Dr.Zoran eganjac Visoka tehnoloka kola Aranelovac, Dr.Milan Djuricic Fakultet za poslovno industrijski menadzment Beograd, Dr.Dragana Trnavac Fakultet za poslovno industrijski menadzment Beograd, Mr.Jelena Vasiljevic Fakultet za poslovno industrijski menadzment Beograd Iako su savremene peane meavine mnogo otpornije na dejstvo tenog metala od klasinih, uloga livakih premaza se ne smanjuje, prvenstveno zato to potreba za kvalitetnijom i istijom povrinom odlivaka neprestano raste. U skladu sa tim, a i zbog neophodnosti i vanosti pravilnog izbora livakih premaza predstavljena su nova saznanja o nameni i korienju istih.

Kljune rei: vatrostalni premazi, mehanika aktivacija, keramiki prahovi Although modern sand mixtures are much more resistent to the influence of the liquid metal than the clasic ones, the role of the linings is not reduced, due mainly to the even increasing necessity for the clean surface castings of beter quality. In accordance with that and also having in mind the importance of the proper choice of the linings, the basic results of the use of the linings are presented.

Key words: refractory linings, mechanical activation, ceramic powders Osnovna uloga livakih premaza je stvaranje efikasne vatrostalne barijere izmeu peane podloge i struje tenog metala tokom faze livenja, ovravanja i formiranja odlivaka. Time se obezbeuje kvalitetna povrina odlivaka bez nalepljenog peska i greaka usled penetracije metala.

Primena livakih premaza datira iz 19 veka, kada je primenjen tkz."crni premaz" na bazi grafita, silicijum-dioksida i amota dispergovanih u vodi sa melasom kao vezivom. Ovaj premaz je veoma jednostavan, a njegova je primena u to vreme dala efikasne rezultate kod poboljanja kvaliteta povrine odlivaka.

UVOD Livaki premazi predstavljaju meavine vatrostalnih materijala u rastvarau sa suspenzionim agensom i vezivom. Savremeni premazi, zavisno od namene, sastoje se od veeg broja komponenti.

Prema podacima nekih proizvoaa premaza, koji neprekidno razvijaju i usavravaju nove premaze, broj komponenti u sastavu premaza je ak i do dvadeset. U svetu novi livaki premazi utiu na unapreenje postojeih i razvoj novih metoda livenja, pre svega livenja sa topivim i isparljivim modelima, uz praenje relevantnih pokazatelja kvaliteta i ekonomije proizvodnje odlivaka. Kod nas su osvojene tehnologije izrade manjeg broja livakih premaza za peane kalupe i jezgra, kao i premaza za livenje sa topivim modelima i polistirenskim modelima.



Pages:     | 1 || 3 | 4 |   ...   | 6 |
 





 
© 2013 www.libed.ru - «Бесплатная библиотека научно-практических конференций»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.