авторефераты диссертаций БЕСПЛАТНАЯ БИБЛИОТЕКА РОССИИ

КОНФЕРЕНЦИИ, КНИГИ, ПОСОБИЯ, НАУЧНЫЕ ИЗДАНИЯ

<< ГЛАВНАЯ
АГРОИНЖЕНЕРИЯ
АСТРОНОМИЯ
БЕЗОПАСНОСТЬ
БИОЛОГИЯ
ЗЕМЛЯ
ИНФОРМАТИКА
ИСКУССТВОВЕДЕНИЕ
ИСТОРИЯ
КУЛЬТУРОЛОГИЯ
МАШИНОСТРОЕНИЕ
МЕДИЦИНА
МЕТАЛЛУРГИЯ
МЕХАНИКА
ПЕДАГОГИКА
ПОЛИТИКА
ПРИБОРОСТРОЕНИЕ
ПРОДОВОЛЬСТВИЕ
ПСИХОЛОГИЯ
РАДИОТЕХНИКА
СЕЛЬСКОЕ ХОЗЯЙСТВО
СОЦИОЛОГИЯ
СТРОИТЕЛЬСТВО
ТЕХНИЧЕСКИЕ НАУКИ
ТРАНСПОРТ
ФАРМАЦЕВТИКА
ФИЗИКА
ФИЗИОЛОГИЯ
ФИЛОЛОГИЯ
ФИЛОСОФИЯ
ХИМИЯ
ЭКОНОМИКА
ЭЛЕКТРОТЕХНИКА
ЭНЕРГЕТИКА
ЮРИСПРУДЕНЦИЯ
ЯЗЫКОЗНАНИЕ
РАЗНОЕ
КОНТАКТЫ


Pages:     | 1 |   ...   | 3 | 4 || 6 |

«Међународни научни Симпозијум НОВИ ФУНКЦИОНАЛНИ МАТЕРИЈАЛИ И ВИСОКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ Абстракти 24-28 јун 2013 ...»

-- [ Страница 5 ] --

1. Stvaranje znanja (Creation) 2. Osvajanje znanja (Capture) 3. uvanje znanja (Storing) 4. Podela znanja sa drugim (Sharing) 5. Primena znanja (Application)   Na osnovu analize mnogobrojnih podela i faza ivotnog ciklusa menadmenta znanja, ovaj ivotni ciklus bi se mogao prikazati grafiki na sledei nain kako bi obuhvatio sve bitne elemente ovog procesa zastupljene u teoriji.

Proces ivotni ciklus Ljudski resursi donoenja odluka Menadment znanja • Stvaranje • Osvajanje • uvanje Informacione • Podela Kultura Tehnologije • Primena ema 2. ivotni ciklus procesa menadmenta znanja i organizacija Ova ema pokazuje vezu izmeu ivotnog ciklusa procesa menadmenta znanja i etiri kljune oblasti u organizaciji. Samo posmatrajui ih zajedno moemo razumeti odrivu celinu i jedinstvo izmeu procesa menadmenta znanja i procesa donoenja odluka, organizacione kulture, kadrovske politike organizacije i informacione tehnologije. Svaka od navedenih oblasti moe imati uticaj na nain na koji se menadment znanja ugrauje i podrava u organizaciji.

Elias M. Award i Hassan M. Ghaziri navode i glavne oblasti na koje treba obratiti panju pri uvoenju sistema menadmenta znanja su sledei (2, str.60):

• Kultura. Promena organizacione kulture nije proces koji se moe sprovesti preko noi.

Izazov broj jedan je navesti ljude da svoje znanje dele umesto da ga dre za sebe. Da bi se ovo postiglo potrebno je promeniti stavove ljudi i njihovo ponaanje. Kompanija koja razvije pravu kombinaciju podstreka za zaposlene da sarauju i dele svoje znanje, na najboljem je putu da uvede uspean sistem menadmenta znanja. Tradicionalno, zaposleni uvaju svoje znanje jer, sa razlogom, veruju da e, dajui znanje, izgubiti prednost i poloaj u organizaciji. Po njihovom shvatanju znanje je mo, a niko ne eli da je izgubi. Sistem menadmenta znanja treba da deljenje znanja uini dovoljno atraktivnim da bi potrajalo, i to atraktivnim ne samo za kompaniju, nego i za pojedinca.

• Procena znanja. Procena vrednosti informacija je krucijalan korak ukoliko organizacija eli da preispita svoj metod ili da kreira sistem nagraivanja za zaposlene koji stvaraju ''najbolje'' znanje.

• Obrada znanja. Mnoge organizacije ne shvataju veliku ulogu ljudskog elementa u sistemu menadmenta znanja. Efektivan sistem menadmenta znanja mora dozvoliti organizaciji ne samo da prikuplja i prima informacije, ve i da dokumentuje proces donoenja odluka. Tehnika obrade informacija treba da bude takva da omogui prikupljanje, uvanje, obradu i distribuciju i takve vrste znanja koja ne moe biti lako svrstana u redove i kolone.

• Implementacija znanja. Kada doe do ustanovljavanja sistema menadmenta znanja organizacija mora da pristane na promene, uenje i inoviranje, ukoliko eli da zauzme vodee mesto na tritu. Tehnologija je ve uinila moguom ostvarenje saradnje u oblasti znanja bez obzira na mesto i vreme. Jedan od vanih zadataka menadmenta znanja je izvlaenje znaenja iz informacije koje e imati uticaj na reavanje odreenog problema. Lekcije nauene u prolosti se uvaju imajui u vidu mogunost nastanka istih problema u budunosti. 3. KLJUNI IZAZOVI KONCEPTA MENADMENTA ZNANJA U literaturi se iskristalisalo nekoliko kljunih izazova i problema na koje u praksi nailazi koncept menadmenta znanja:

Arthur B. (1994) Increasing Returns and Path Dependence in the Economy, University of Michigan Press. Str   • Objasniti ta je menadment znanja i kako moe doprineti korporativnom okruenju.

Najvei izazov koji se javlja kod menadmenta znanja jeste objasniti ta je menadment znanja i kako moe doprineti unapreenju korporativnog okruenja. Neophodno je da se menadment znanja ugradi u korporativnu kulturu – u organizacionu i individualnu filozofiju. Kultura nastaje i razvija se od vrha organizacije. Ukoliko kultura ne ohrabruje kooperaciju i poverenje meu zaposlenima, zaposleni nee saraivati. Mnogi eksperti sugeriu da je neophodno, najpre, uiniti znanje dostupno kako zaposlenima, tako i organizaciji u celini. Na taj nain se menja korporativna kultura i utie na zaposlene da meusobno utiu na promene u ponaanju, delovanju, pa i kooperativnosti.

• Procena znanja koje firma poseduje po odsecima i odejenjima.Nakon modifikacije organizacione kulture, sledei izazov je procena znanja koje firma poseduje, od strane zaposlenih, odseka i odeljenja. Tokom procene neophodno je voditi rauna o ljudskom, ali i o tehnolokom ulaganju i investiranju.

• Uiti kako znanje moe biti sakupljeno, obraeno i iskorieno. Trei izazov je kako osvojiti, obraditi i aktivirati znanje. Menadment znanja mora organizaciji dozvoliti, ne samo da sakupi informacije i da im pristupi, ve i da dokui istoriju donoenja odluka. Stavljanje znanja u akciju dovodi do zahteva za informacijama koje imaju znaenje i koje su relevantne za odreenu organizaciju.

• Usmeravanje na zanemarenu oblast saradnje. etvrti izazov u KM je usmeravanje na jo uvek zanemarenu oblast saradnje. Saradnja podrazumeva razmenu potrebnih informacija i dokumenata neophodnih za realizaciju poslova i projekata. Pored efikasnosti i produktivnosti, stvarna korist od saradnje jeste inovacija. U stvari, sutina menadmenta znanja jeste, upravo, stvaranje inovacija. Za ovu vrstu saradnje neophodna je promena ve ustanovljene kulture koja ne posveuje dovoljnu panju potrebi saradnje i kooperacije.

• Nastavljanje sa istraivanjem menadmenta znanja radi potvrde njegovih prednosti. Peti izazov je nastaviti sa istraivanjem menadmenta znanja da bi se potvrdile njegove prednosti.

Istraivanja ove vrste bi trebalo da otkriju naine prikupljanja, uvanja, obrade i irenja znanja, a sve na nain prilagoen jedinstvenoj strukturi organizacije. Proces menadmenta znanja podrazumeva kooperaciju i priznavanje promena. Organizacija mora da ui da se kontinuirano prilagoava dinaminom okruenju i promenama da bi izvukla korist od inicijative za menadmentom znanja.

• Nauiti boriti se sa ''preutnim znanjem'' (''tacit knowledge''). Konano, poslednji izazov je boriti sa tzv. ''preutnim znanjem''. Organizaciono uenje nam pomae da spoznamo utljivo znanje, mada, na alost, veina vremena se posveuje tzv. ''vidljivom znanju'' (''explicite knowledge'').

utljivo znanje je teko izraziti, i, samim tim, teko ga je sistematizovati, prenositi i deliti.

• Ukljuivanje zaposlenih u koncept menadmenta znanja. Osnovni problemi koji se javljaju kod menadmenta znanja rezultat su ignorisanja kulturnih i personalnih problema i pitanja. U okruenju u kome se individualno znanje vrednuje i nagrauje, ustanovljenje kulture koja prepoznaje preutno znanje i ohrabruje zaposlene da ga dele, je kritino. Potrebu da se zaposleni ukljue u koncept menadmenta znanja ne treba potcenjivati – na kraju krajeva, upravo od zaposlenih e biti zatraeno da podele sa drugima svoje znanje i iskustvo i na taj nain budu vrednovani kao individue.

• Jedan od naina za motivaciju zaposlenih na uee u procesu menadmenta znanja jeste kreiranje podsticajnih programa. Najbolji napor menadmenta znanja je omoguiti workflow to je mogue vie. Idealno, uee u menadmentu znanja treba da bude nagrada sama po sebi. Ukoliko menadment znanja ne olakava ivot i rad zaposlenima, nema ni ansi za uspeh.

• Pokuaj da tehnologija upravlja menadmentom znanja. Menadment znanja ne spada u koncepte zasnovane iskljuivo na tehnologiji. Kompanije koje veruju da su uvoenjem centralizovane baze podataka, elektronske pote, Web site i ostalih vidova tehnolokih pomagala, ustanovile program menadmenta znanja, uzalud troe i vreme i novac. Tehnologija moe da podri program menadmenta znanja, ali svakako, nije polazna i osnovna taka programa. Odluke treba   donositi bazirane na ''who'' (ko), ''knowledge'' – (ta) i ''why'' (poslovni ciljevi). Tehnologiju treba ostaviti za kraj. • Odrediti cpecifine poslovne ciljeve. Program menadmenta znanja mora biti u bliskoj vezi sa poslovnim ciljevima. Iako je korienje najboljih rezultata prakse svakako preporuljiva ideja, ona mora mora imati uporite u poslovnim ciljevima.

• Menadment znanja nije statian. Vrednost znanja vremenom moe da se smanji. Kako je znanje podlono delovanju zuba vremena i brzo moe da izbledi, sadraji menadmenta znanja moraju redovno da se auriraju, menjanju i, po potrebi, briu. ta vie, relevantnost znanja se, posmatrano sa aspekta vremena, menja, kao i vetine i sposobnosti zaposlenih. Upravo zbog toga, krajnja taka menadmenta znanja ne postoji. Menadment znanja je konstantna, razvojna poslovna praksa.

Kako primena koncepta menadmenta znanja izgleda u praksi i na koje probleme i izazove nailazi, najbolje govore rezultati istraivanja KPMG Consulting-a iz jula i avgusta 1999. godine (Grafikon 1) sprovedeno meu direktorima firmi, efovima i marketing direktorima i nadlenim za menadment znanja u 423 organizacije sa godinjim prihodom veim od US 347 miliona.

Ispitanici su zamoljeni da preciziraju probleme menadmenta znanja sa kojima se susreu.

Tekoe usvajanja preutnog znanja Bez programa 63 Menadment znanja Ponovno otkrie toka 45 (252) Sa programom Nedovoljno korienje tehnologije za Menadment znanja efikasno deljenje znanja (161) Nedovoljno vremena za delenje znanja Pretrpanost informacijama 0 10 20 30 40 50 60 70 Izvor: svi ispitanici koji su mogli da klasifikuju status menadment znanja Grafikon 1. Problemi menadment znanja Istraivanje pokazuje da se organizacije koje ve imaju program menadmenta znanja u manjoj meri susreu sa navedenim problemima nego one koje program nemaju. Na osnovu dobijenih podataka moe se zakljuiti da, i ako su firme koje ve imaju program menadmenta znanja u boljoj poziciji od onih koje program nemaju, ipak je potrebno jo puno toga uraditi da bi se napredovalo u razvoju programa menadmenta znanja.

4. TA JE IZA KONCEPTA MENADMENT ZNANJA Kompanije ne mogu vie oekivati da e ih proizvodi i praksa koje su ih u prolom periodu inili uspenim, initi uspenim i u budunosti. Uestale promene ne ostavljaju mesta neuspenoj proizvodnji. Vreme za stvaranje novih proizvoda i njihovo istupanje na tritu postaje sve dinaminije i saetije. Kompanije sada zahtevaju kvalitet, vrednost, inovacije i brzinu kao faktore koji e biti opredeljujui u budunosti. Kompanije e se diferencirati meu sobom po onome to znaju. Definicija firme SidneyWintersa kao «organizacije koja zna kako da radi stvari» moe se Sydanmaanlakka, P. (2002) An Intelligent Organization: Performance, Competence and Knowledge Management, Capstone, Oksford, str   promeniti, imajui u vidu narednu dekadu i promene u poslovanju, u «organizaciju koja zna kako da radi nove stvari dobro i brzo».

O onome ta se oekuje od moderne, savremene poslovne organizacije u budunosti najbolje svedoe definicije koje su vodee firme dale sebi samima: «Xerox» sebe zove «the documentcompany», a ne «printer kompanijom», jer oni nude reenja za poslovne probleme, a ne samo kancelarijske maine;

«Ford» se fokusira na «kvalitet»;

«IBM» – «industry – solutionsunits»;

«3M» sebe zove kompanijom znanja, a «Steelcase», firma koja prodaje kancelarijsku opremu za sebe kae da prodaje znanje.

U ve pomenutom istraivanju KPMG Consulting-aiz 1999. godine ispitanici su zamoljeni da izraze svoj stav o potencijalnoj ulozi koju menadment znanja moe imati u postizanju specifinih organizacionih ciljeva (Grafikon 2). Ispitanici veruju da menadment znanja moe imati izuzetno vanu ili vanu ulogu u postizanju konkurentske prednosti (79%), u pogledu marketinga (75%), u dokazivanju potroakog fokusa (72%), u negovanju razvoja zaposlenih (57%), u potovanju inoviranja proizvoda (64%), u porastu prihoda (63%) i u porastu profita (63%). Podaci pokazuju da ispitanici smatraju da menadment znanja ima kljunu ulogu u postizanju mnogih vanih organizacionih ciljeva.

5, Postizanje integracije 6, Investicije 6, Razvoj zaposlenih 6, Smanjivanje trokova 6, Porast prihoda Rezultati 7, Inoviranje proizvoda 7, Porast profita 7, Dokazivanje stava potroaa Marketing 7, 7, Dokazivanje konkurentske prednosti 0,00 1,00 2,00 3,00 4,00 5,00 6,00 7,00 8,00 9, Rezultat Izvor: svi ispitanici (423) 1,00 = ne ba najznaajnija, 10,00 = najznaajniji Grafikon 2. Potencijalna uloga menadmenta znanja (9) Najnovija istraivanja KPMGConsulting-a iz 2002 i 2003. godinesprovedenogmeu 500 top organizacija u VelikojBritaniji, Francuskoj, Nemakoj i Holandiji o oekivanim rezultatima primene koncepta menadmenta znanja u praksi pokazuju da kompanije koriste menadment znanja da ostvare sinergiju poslovnih jedinica (83%), ubrzaju inovacije (63%), postignu ostvarenje vee dodate vrednosti za potroae (74%), smanjenje trokova (67%), poboljanje kvaliteta (70%), smanjenje izlagnju rizika (26%). U visokom procentu (50%) izvetaji pokazuju jasne finansijske koristi od primene koncepta menadmenta znanja. Meu nefinansijskim koristima istie se da kompanije iskustveno poboljavaju kvalitet (73%), poveavaju timski rad (68%), poveavaju brzinu i odgovornosti (64%) i pospeuju odluivanje zaposlenih (55%). Istraivanja, dalje, pokazuju da se menadment znanja primenjuje u svim poslovnim i funkcionalnim podrujima, sa posebnim naglaskom na polje isporuke usluga (53%), marketinga i prodaje (53%), operacija (51%), ljudskih   resursa (43%), istraivanja i razvoja (43%), strategije (36%), kanala distribucije (32%), nabavke (26%) (8).

Postavlja se pitanje zato nam je potreban menadment znanja danas. Sa sigurnou moemo rei da su osnovni faktori koji objanjavaju potrebu prouavanja i intergrisanja menadmenta znanja u savremeno poslovanje sledei (10):

1. Trita su sve vie kompetitivna a brzina nastajanja inovacija je u porastu;

2. Redukcija osoblja raa potrebu da se neformalno znanje zameni formalnim;

3. Pritisak konkurencije reducira radnu snagu koja zadrava dragoceno poslovno znanje;

4. Vrednost vremena posveeno iskustvu i usvajanju znanja je smanjena;

5. Penzionisanje i porast mobilnosti radne snage dovodi do gubitka znanja;

6. Promene u strategiji mogu rezultirati gubitkom znanja u odreenoj oblasti.

Svemu navedenom moe se dodati sledee:

• Veina poslova se zasnovaju na informacijama.

• Organizacije se takmie na osnovu znanja.

• Proizvodi i usluge su sve vie kompleksne, obdarene znaajnom informacionom komponentom.

• Potreba za permanentnim uenjem je neizbena realnost.

5. ZAKLJUAK Koncept menadmenta znanja se sve vie razvija u praksi i teoriji menadmenta. Perspektive daljeg razvoja koncepta su velike. Dvadeset prvi vek, kao vek znanja, namee nepredvidljivo i kompleksno konkurentsko okruenje u kome opstanak i uspeh organizacije zavisi iskljuivo, od njene sposobnosti da se prilagodi takvoj dinamici poslovanja. Kao faktor uspeha koji e biti opredeljujui u budunosti kompanije zahtevaju kvalitet, inovacije i kreativnost. Kompanije se meu sobom diferenciraju po onome to znaju. Otuda vanost menadmenta znanja kao koncepta kolektivnog znanja iji je cilj efikasna primena znanja radi brzog donoenja kvalitetnih odluka.

Ljudi e i dalje imati centralnu ulogu u razvoju koncepta menadment znanja. Zato razvijamo ljudske potencijale kako bismo bili uspeni.

Perspektiva menadmenta znanja je u posmatranju ovog koncepta upravo u svetlu kritinih pitanja adaptacije organizacije i njenog opstanka u uslovima diskontinuitetnih promena u okruenju, uz iznalaenje jedinstva informatike tehnologije, s jedne strane, i kreatvnih i inovativnih kapaciteta ljudskog bia, s druge strane.

Koncept menadmenta znanja jedan je od osnovnih naina na koji e se izazovi i opasnosti savremenog i nepredvidljivog poslovnog okruenja, pretvoriti u ansu uspenog poslovanja moderne organizacije i na tim osnovama graditi konkurentska prednost.

Dakle, i za koncepta menadment znanja je koncept menadmenta znanja sa drugim konceptima koji ine nove menadment paradigme u ijem sreditu su sasvim sigurno ljudi kao najvanija komponenta (pored informacionih tehnologija, HRM, kulture, liderstva, drugih procesa, kontrole, i sl.).

Literatura.

1. Arthur B. (1994) Increasing Returns and Path Dependence in the Economy, University of Michigan Press 2. Award, E.M.,Ghaziri, H.M. (2004) Knowledge management, Pearson Education International, Prentice Hall 3. Brynjolfsson, E., Hitt. L. (1996) The Customer Counts, Information Week, September 9.

4. Davenport, T.H., Prusak L. (2000) Working knowledge, Harvard Business School Press, Boston Massachusetts 5. orevi–Boljanovi J., Menadment znanja: koncept, karakteristike i perspektive, magistarski rad odbranjen na Fakultetu za menadment Univerziteta Braa Kari, juni 2005.

6. Drucker, P.F. (1998), Managing in a Time of Great Change, Truman Talley Books Plume 7. Gates, B., Hemingway, C. (2001) Poslovanjebrzinommisli, Prometej, Novi Sad   8. Insights from KPMG’s European Knowledge Management Survey 2002/2003, www.kpmg.nl/kas 9. Knowledge Management Research Report 2000, www.kpmg.nl 10. Macintosh, A. (1995) PositionPaper on KnowledeAssetManagement, ArtificialIntelligenceApplications Institute, University of Edinburg 11. Malhotra, Y. (1997) Knowledge Management in Inquiring Organizations, in the Proceeding of 2RD Americas Conference on Information System (Philosophy or Information Systems in – Track), Indianapolis 12. Malhotra, Y. (2000) Knowledge Management and Virtual Organizations, Ipea Group Publishing 13. Malhotra, Y. (2001) Knowledge Management for the New Business World, BRINT Institute, www.kmnetwork.com/whatis.htm 14. Mai B., KnowledgeManagement: Kreiranje konkurentske prednosti u novoj ekonomiji, Strategijksimenadement, br 1-2/2003.

15. Mai B., redaktor, KnowledgeManagement, Fakultet za menadment Univerziteta Braa Kari, 16. O’Dell, K. andGrayson, C.J. (1998)Ifonlyweknewwhatweknow, FreePress 17. Santosus, M., and Surmacz, J. ABC menadmenta znanja, www.cio.com/research/knowledge/edit/kmabcs.html) 18. Shockley W. (2000) Planning to Knowledge Management, Quality Progress, USA 19. Sveiby, K.E. (1997) The New Organizational Wealth: Managing and Measuring Knowledge – Based Assets, Berrett Koehler 20. Sydanmaanlakka, P. (2002) An Intelligent Organization: Performance, Competence and Knowledge Management, Capstone, Oksford.

  STARTEGIJSKE PROMENE U MALOJ PRIVREDI U REGIONU UMADIJE I POMORAVLJA -Primena razvojnih tehnika Nada Zivanovic Univerzitet, UNION, Beograd, Fakultet za poslovno industrijski menadzment, Beograd E/mail, profesorkanada@yahoo.com Vlada Zivanovic, master, Gradska uprava grada Kragujevca Marija Zivanovic, doktorand, Gradska uprava grada Kragujevca Savremene tehnike poslovanja su okvir za uspesan razvoj privrede svih zemalja. Samo nove tehnologije mogu doprineti da se pomocu efikasnih tehnika postigne uspesno poslovanje i da Regioni uspesno razvijaju preduzetnistvo, odnosno mali biznis. Nema efikasnih procesa bez novih tehnika i tehnologija, odnosno ne moze na primer, moderna tehnika kao sto je Reinzenjering poslovnih procesa da se kvalitetno i efikasno primeni na zastarele tehnologije i nekorisne poslovne procese, pa makar oni bili ne samo glavni procesi, vec i pomocni procesi bez kojih glavni procesi ne bi mogli da funkcionisu. U radu je prikazan jedan deo projekta koji se realizuje u dugorocnom planskom periodu primenom savremenih tehnika i tehnologija u maloj privredi u Regionu.

UVOD Globalno poslovanje svih kompanija u Regionu Sumadije i Pomoravlja na nivou malih i srednjih preduzea zauzima nedovoljne razmere kakve to svetsko trziste zahteva, odnosno, nema uspenog preduzetnitva na tritu bez razvoja malih kompanija. Samo dobar ekonomski ambijent moe stvoriti uslove za preduzetniki uspeh, odnosno njegovo favorizivanje. Podaci govore, da je uspeh u poslovanju malih kompanija u svetu i kod nas, u interakciji sa specifinim ekonomskim ambijentom, koji determinie nain njegovog nastupanja na tritu. Treba naglasiti da su preovlaujui odnosi proizvodnje, najvanije determinante svakog ekonomskog ambijenta.

Podaci iz analiza svetskih privrednih sistema iz 90-ih, pokazuju da je u ovoj oblasti 30% svetske privrede na neracionalan nain pristupalo tretiranju trita. Strateki problem je bio u nedovoljnom ukljuivanju menaderskog i inovativnog rada na razvoju novih tehnika rasta i razvoja malih preduzea Organizacijaski dizajn i organizacijska klima i kultura ipredstvalja kljuni faktor stratekog poslovanja u ijem kontekstu se definie politika poslovanja i ciljevi poslovanja.

Danasnje trite sve vie fokusira panju na implementiranje novih ideja menadmenta za promene. Promene u novoj tehnici i tehnologiji su reenje koje obezbeuje zadovoljstvo kupaca na tritu. Tehnike reorganizacije preduzetnikog poslovanja su imperativ efikasnog poslovanja.

Strateke poslove razvoja male privrede u jednom regionu menadment moe uspeno da sprovede ukoliko primeni date efikasne i ekonomine metode po ugledu na razvijene privrede u svetu.

KAKO TREBA SPROVODITI POSLOVNU POLITIKU I STRATEGIJU POSLOVANJA Taktika poslovanja malih preduzea se inkorporira u planske odluke firme koja definie najznaajnije strateke ciljeve. Poslovnom politikom se odreuju principi ponaanja u okviru jednog preduzea. Taktikom se konkretizuju instrumenti, mere, metode, tehnike, tehnologije, organizovanje posla i dr. za preduzetnike aktivnosti za ispunjavanje osnovnih culjeva preduzea.

Na primer poboljsanje procesa u malim i srednjim preduzecima moze uspesno da se sprovodi tehnikom BPR-a.

Sprovoenje Reinenjeringa poslovnog procesa – BPR je poslovnа strаtegijа uprаvljаnjа, uspeno implemetirana u amerikim i drugim zapadnim i svetskim kompanijama jo poetkom   1990-ih. Fokus je nа аnаlizi i projektovаnju tokova poboljanih procesa unutаr poslovno proizvodnih orgаnizаcija. Reinenjering poslovnog procesa ima zа cilj, dа rei probleme u kljunim procesima u orgаnizаcijаmа. To govori da je sutina preduzetnikog uspeha u fundаmentаlnom preispitivanju naina poboljаnja kvaliteta proizvoda i usluga u cilju ispunjavanja svih zahteva kupaca. Sa ekonomskog aspekata i tehnoloskog aspekta cilj je, da se u kontinuitetu uvedu i odravaju operаtivne i ekonomini trokovi. Sutina je, da se strateki preduzee usmerava ka cilju koji e u svakom momentu moi da obezbedi lidersku poziciju na tritu, svetske klаse kvaliteta proizvoda i usluga.

Prema istraivanjima, podaci govore da u razvojnoj strategiji preduzetnitva u Regionu umadije i Pomoravlja, planira se da do 2020 proces poboljanja efikasnosti poslovanja i dostizanja zapaenog mesta na tritu malih srednjih preduzea, se realizuje kroz savremene tehnike svetske klase kvaliteta, reorganizovanjem i redizajniranjem poslovnih procesa kao i menadzment kvaliteta.

Plan je da se tok razvoja procesa poboljanja u maloj privredi realizuje kroz 4 faze razvoja, i to: (Slika 1) I faza: donoenje strategijske odluke za sprovoenje planskih i efikasnih procesa razvoja, odnosno neprekidno i u svakoj poslovno proizvodnoj aktivnosti svih zaposlenih, II faza: analiza stanja poslovanja nakon implementiranja novih metoda, III faza: projektovanje efikasne organizacije sprovoenja procesa i IV faza: redovna kontrola ostvarenih rezultata i kontinualni rast i razvoj kvaliteta poslovanja.

Slika 1. Sprovoenje reinenjeringa u procesu efikasnog rasta razvoja poslovanja malih preduzea ZATO SE IMPLEMENTIRA REINENJERING NA GLOBALNOM NIVOU MALE PRIVREDE U SVETU I U NAEM REGIONU Jedan od glаvnih izаzova zа menаdere i menadment je prevazici tradicionalan sistem poslovanja, odnosno da se praktino zamene loi procesi dobrim procesima, kao i dа se zamene oblici organizovanog rаdа koji ne dаju korisnu vrednost rada, da koriste novu tehniku i tehnologiju аutomаtizаciju i modernizaciju poslova.

Idejа je dа se objektivno rаzmotre, proue i analiziraju svi proizvodni i poslovni procesi, gde je u svetu usvojen od strаne velikog brojа firmi, koje tee dа razvijaju konkurentske potencijale, a isto tako i da obnove konkurentnost ili da razviju novu kako bi potpuno zadovoljili dananje kupce.

Podaci istraivanja naunika i pragmaticara razvijenih kompanija u svetu u oblasti preduzetnitva govore, da je poenta, da se i u naem Regionu ostvare menаdment mislioci, za prihvаtаnje i razvijаnje reinenjeringa poslovnih procesa kаo novi instrument zа postizаnje uspehа u dinаminom konkurentskom tritu u svetu tokom narednih godinа.

  Poslovni primer pragmatinog razvoja reinenjeringa govori, da je od 1993. i do danas implementirano аk 60% kod 500 Fortune kompаnijа. Prema podacima, menaderi su inicirаli reinenjering procese - (Business Process Reengineering – BPR), i dа su srateki postavili plаnove dа se i dalje taj proces sprovodi.

Pragmatina i nauna primena datog koncepta za na Region znai napredak ka prepoznavanju proizvoda i usluga sa ovog podruja na tritu, to dobija sve ire prostorne dimenzije. Konkretno, razvoj novih tehnika s jedne strane, otvara nove uspehe u pogledu ekspanzije ponude, a s druge strane, znai pojavu i osvajanje novih kupaca.

injenica je, da ekonomska globalizacija inicira nove konkurente, pa su neretko menaderi za te poduhvate nedovoljno spremni da u potpunosti kvalitetno odgovore na takve izazove. To je sluaj i u istraivanom Regionu, gde se oekuje vea sposobnost menadmenta malih i srednjih preduzea da potisnu konkurenciju na svetskom tritu, a naroito, ve afirmisane proizvoae, koji tee da sauvaju svoje trine pozicije.

Istraivanja pokazuju da za ove prostore relativno nov fenomen reinenjering poslovnih procesa koncipira sutinu primene, tj. da e njegovom implementacijom, neoekivano brzo da firme rastu i da se razvijjau. Pogrean je pristup i prihvatanje neproverene prakse, odnosno da firme danas svoju konkurentnost zasnivaju na brzoj imitaciji tuih tehnolokih inovacija. Deava se da i suprotno postavljen praksa od ispravne, moe da dovede do uspeha i to da neke prakse uspevaju da brzo dostignu i da ponekad i nadmae nivo poetnika i inovatora.

injenica je, da u Regionu postoje kljuni parametri koji determiniu poslovanje malih preduzea i njihovu tenju ka trinom ekspanzijom, i to:

1) niske cene rada 2) spremnost firmi da vei deo profita investiraju u znanje, obuku i stalno uenje.

Shodno toj injenici na terenu, dolazi se do stava da se ekonomska realnost dramatino brzo menja, i da je to ustvari danas najvei izazov za sve menadere i preduzetnike, odnosno za sve donosioce preduzetnikih, strategijskih i poslovnih odluka, kako korporativnih, tako i makroekonomskih.

Strateke odluke se odnose na to, kako generisati i upravljati promenama koje zahvataju sve elemente svih mikro, mezo i makroekonomskih struktura savremenih drutava.

ZAKLJUCAK Procesi brzih promena uvoenja tzv. visokih tehnologija u tehnoloki napredna preduzea, ostvaruju promene poboljanja dotadanjih modela upravljanja biznisom i sopstvenom ekonomijom u celini. Potrebna su sve vea ulaganja u nova nauna i tehnoloka istraivanja koja doprinose novim poslovnim i ekonomskim usponima. Zbog brzine promena koje treba da se sve vie deavaju u poslovnom okruenju, koje se javljaju pod uticajem razvoja novih tehnika, tehnolokih procesa, tehnologije i procesa globalizacije reinenjering sve vie dobija na znaaju.

Reinenjering zapravo predstavlja fundamentalno promiljanje i radikalni redizajn poslovnih procesa – da bi se postigla dramatina poboljanja u kritinim, bitnim merama performansi, kao to su: cena gotovii proizvoda i usluga na tritu, trokovi, kvalitet, usluga i brzina.

Iz navedenog proistie da reinenjering mora biti voen od strane ljudi sa irokim ovlaenjima da nadgledaju proces promena sa vrha do dna, s jednog kraja organizacione strukture do drugog. Drugim reima, reinenjering spada u nadlenost najvieg rukovodstva preduzea koje mora biti potpuno svesno radikalnosti poteza koje treba povui, teina i posledica koje e nastati i uopte dalekosenosti mera koje se ine, a sve u cilju dugoronog jaanja trine pozicije.

Literatura.

1. ivanovi, N.,(2009), POSLOVNI REINENJERING, Univerzitet,,APEIRON,, Banja Luka, BiH 2. http://en.wikipedia.org/wiki/Business_process_reengineering 3. http://www.backoffice.rs/index.php/usluge/poslovnireinzenjering   FPIM UNIVERZITET UNION BEOGRAD Doc. drMitar Lutovac, mr Tamara Mohai doktorant Uticaj energetskog sektora na ekologiju u Republici Srbiji Poslovanje preduzea iz oblasti energetike nedvosmisleno ima uticaj na ekologiju. Ovdje mozemo govoriti o dvije vrste efekata. S jedne strane imamo negativne efekte, kao posljedica zagadjenja ivotne sredine. Pozitivan efekat nalazimo u razvijanju svijesti o zastisi zivotne sredine, sto se ogleda kroz sponzorstva s ciljem zastite ekoloskog okruzenja.

Najvei zagaivai iz oblasti energetike su svakako naftna industrija iz oblasti goriva, termoelektrane (elektroenergetike i toplane koje za pogon koriste mazut kao teno gorivo), te ugalj kao vrsto gorivo. Nastojanje da se u budunosti obezbijede ekoloki energenti (poput vodonika dobijenog elektrolizom vode), za sada se nalazi samo u poetnoj eksperimentalnoj fazi. Kada je u pitanju ubotreba vodonika kao ekolokog goriva u regionima Republike Srbije, upotreba je minorna i primjenjuje se uglavnom kod motornih vozila gdje se vodonik koristi kao sredstvo za obogaivanje pogonskog goriva i na taj nain pospjeuje uteda goriva do 40%. Uz injenicu da je vodonik naistije i u potpunosti ekoloko gorivo, diskutabilni su ekoloki efekti prilikom dobijanja i skladitenja vodonika. U poetnoj fazi koriste se ekoloki katalizatori iji propratni efekti nisu imali posljedice na ekologiju.

U novije vrijeme, kao katalizatori se koriste ekoloki tetne materije zbog svojstva da prilikom elektrolize zahtjevaju manje elektricne energije. Stoga se postavlja pitanje strunoj naunoj javnosti:

- Da li uopte postoji rentabilan nain za proizvodnju ekoloki iste energije u obliku vodonika?

Autori ovog rada e pokuati da priblie javnosti odnos energetskog sektora prema ekologiji u Republici Srbiji. Rad se direktno bavi definisanjem ekolokih problema u preduzeima koja posluju u energetskom sektoru, kao znaajnom ciniocu privrednog razvoja Srbije, bez koga su privredni procesi praktino nezamislivi. U ovoj oblasti glavnu rije imaju javna preduzea:

Srbijagas, NIS i EPS, koja se brinu o distribuciji nafte, gasa i elektrine energije do krajnih potroaa, kako gradjana tako i privrede.

Ciljevi promocije ekoloke svijesti u energetskom sektoru su:

upoznavanje potroaa i okruenja sa ekolokim problemima nastalih poslovanjem, stimulisanje ekolokog ponaanja, isticanje kvaliteta ivotne sredine i prednosti novih ekolokih energenata.

U najveoj mjeri, pomenute kompanije svoje poslovanje sprovode kroz drutveno odgovorno poslovanje, jer svoje poslovanje obavljaju kao monopolisti. Jaanjem Srbije kao vanog faktora na energetskoj mapi Evrope, oekuje se da e se ove kompanije jo vie razvijati, a time e biti i vea korist za cjelokupno drutvo, a samim tim i aktivnija uloga u zatiti ivotne sredine.

  КВАЛИТЕТ ВАЗДУХА И УЗОРКОВАЊЕ Оливера Новитовић1, Небојша Ивковић2, Александар Новитовић3, Ужице1,2, Београд Висока пословно техничка школа струковних студија,Ужице,Србија e-mail: nolivera@open.telekom.rs, prof.ivkovic@gmail.com,snovitovic@gmail.com, Циљ рада: Стицање потребних знања о значају узорковања,репрезентативном узорку, дефинисању оптималног броја узорака, ради добијања валидних резултата,као и развоју неопходних вештина у мониторингу ваздуха.

Исход предавања : Дефинисан је појам емисије и имисије, параметри који утичу на климатске промене, показатељи квалтета ваздуха,механизми коришћења информационих технологија,улога мониторинга,стандарди квалитета ваздуха, методе мониторинга као и сам механизам узорковања.

Климатске промене Научних доказа има више него довољно: климатске промене представљају врло озбиљне глобалне ризике и захтевају хитну реакцију на глобалном нивоу. Климатске промене су јединствен изазов за економију: оне су пример највећег и најдалекосежнијег неуспешног тржишта икада виђеног. Економски аналитичари морају због тога да посматрају ствари глобално, да се баве дугорочним прогнозама, да им економија ризика и неизвесности буде у центру посматрања, да проучавају могућност великих, не маргиналних промена. Да би се удовољило овим захтевима неопходно је идеје и технике из већине важних области техничкотехнолошких, економских и других наука, имплементирати у пракси. Гомилање гасова стаклене баште у атмосфери (укључујући угљендиоксид, метан, оксиде азота и велики број гасова који се испуштају у индустријским процесима) се повећава као резултат људске активности. Њихови извори су дати на слици 1.

Емисије енергије Индустрија (14%) Електрична енергија (24%) Друга повезана енергија (5%) Зграде (8%) Транспорт (14%) Укупна емисија 2000;

42Гт CO2 e.

Неенергетске емисије Коришћење земљишта (18%) Пољопривреда (14%) Отпад (3%) Слика 1:Емисија стаклене баште по извору (http://www.fes.rs/pubs/2010/pdf/6.Klimatske%20promene.pdf ) Имисија аерозагађења Пренос супстанци из атмосфере у пријемник (рецептор) назива се имисија. То је преношење супстанци, које загађују ваздух, из слободне атмосфере у неки рецептор, као што је човек, биљка, животиња или грађевински објекат, изражава се у г/м3. Највиши дозвољени нивои количина и концентрација загађујућих супстанци у ваздуху називају се граничне вредности имисије (ГВИ) и она дефинише квалитет ваздуха.

Емисија аерозагађења   Емисија је одавање (испуштање ) супстанци у атмосферу. Подразумева преношење супстанци које загађују ваздух из извора у слободну атмосферу. Термин ”емисија” користи се за опис како самог испуштања, тако и количине испуштених супстанци.

Показатељи квалитета ваздуха Индикатори квалитета ваздуха се бирају за различите услове и амбијенте. Нису сви показатељи довољно специфични да се дају комплентна решења одређених проблема.

Природа загађења ваздуха укључује неке показатеље који дају одговоре само на нека питања.

Нека од питања која се морају решити су: климатске промене, озонски омотач, киселе кише, контаминација, квалитет ваздуха урбане средине, загађење ваздуха које је последица саобраћаја. Као што се може видети из листе, индикатори треба да покрију све области загађивања ваздуха, проблеме ( у простору и времену), да задовоље различите врсте утицаја и ефеката. Програм мониторинга ваздуха укључује мерења параметара квалитета ваздуха, за шта морају да постоје процедуре о свим активностима.Валидни податци су од суштинског значаја за адекватно извештавање о квалитету ваздуха.

На следећој слици дат је приказ механизма мониторинга и прикупљања података при контроли ваздуха.

Слика 2: Механизам коришћења информационих технологија и географског информационог система (ГИС) за прикупљање података, обраду и нумеричко моделирање. У циљу дефинисања и планирања квалитета ваздуха.

( http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1451-9372/2008/1451-93720803167S.pdf ) Оптимално дефинисање квалитета ваздуха као и проблема који су повезани са загађењем заснивају се на: Мрежи односно густини узорковања, броју станица, врсти опреме која се користи, колико узорака се узима и у коме периоду, шта треба да се узоркује и учесталост, које су додатне информације неопходне, временски услови, топографија, густина насељености, имисија и емисија, ефекти и утицаји, одабирање најбољих начина за прикупљање података, доступност података, обрада, саопштавање и коришћење. Имајући у виду поменуте параметре стиче се утисак да је овај процес мултидисциплинаран и сложен.

Улога мониторинга ваздуха и загађивачи Велика забринутост је присутна у погледу садржаја CO, O3, NO2, SO2, суспендованих честица (Pb, Cd) и др. Улога мониторинга ваздуха није само у прикупљању података већ и пружању информација које су неопходне научницима, креаторима политике, здравственим радницима у циљу доношења најбољих решења о управљању и побољшању животне средине. Надзор треба комбиновати са разним другим техникама процене, моделирањем и креирањем мера што има утицаја на подизање квалитета ваздуха и животне средине.

  Слика 3: Улога мониторинга за подизање нивоа квалитета ваздуха На следећој слици дат је поступак узорковања ваздуха (слика 4) Заводи за јавно здравље у Републици Србији поседују акредитоване методе за одређивање параметара квалитета ваздуха, укључујући узорковање, према Стандарду СРПС ИСО/ИЕЦ 17025.

ЗАКЉУЧАК:

Мерење емисије загађујућих материја у ваздуху - На основу података о технолошком процесу, улазним и излазним материјама, добијеним од оператера, врши се идентификација извора емисије и загађујућих материја, у складу са захтевима законске регулативе и према документима референтних агенција за заштиту животне средине (УС ЕПА, ЕЕА), тј. врши се израда репрезентативног плана мерења емисије.

Такође, достављају се инструкције за припрему мерних места за мерење емисије, према захтевима акредитованих метода, уколико мерна места не постоје или постојећа нису репрезентативна.

Потребна инфраструктура: лабораторије, центри, сателитска мрежа, рачунарска мрежа.

Литература:

1. Оливера Новитовић, Весна Маријановић, Љиљана Трумбуловић и др.  ЦПД курс у оквиру пројекта ”Modernisation of Post-Graduate studies in Chemistry and Chemistry Related Programmes 511044-Tempus-1-2010-1-UK-Tempus-JPCR”  Ecological 2. Monitoring & Assessment, Network Coordinating Office, Performance Measures, 2004- 3. Bjarne Sivertsen, monitoring air quality, OBJECTIVES AND DESIGN Norwegian Institute for Air Research, Box 100, NO-2027 Kjeller, Norway PROFESSIONAL PAPER UDC 504.064:504.2.   КРИВИЧНО ПРАВНИ ОКВИР ЗАШТИТЕ ДЈЕЦЕ ОД ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ ПУТЕМ ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ЦРНОЈ ГОРИ И МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ Проф. др Велимир Ракочевић Правни факултет, Универзитет Црне Горе, Подгорица У овом раду извршена је правна анализа кривично правног оквира заштите дјеце од различитих облика експлоатације путем информационо – комуникационих технологија како би се утврдило постоји ли усаглашеност националног законодавства у овој области са међународним стандардима. У том контексту анализиране су одредбе главе XВИИИ Кривичног законика Црне Горе која обухвата групу кривичних дјела против полне слободе и главе XXXВ која обухвата кривична дјела против човјечности и других добара заштићених међународним правом. Анализиране су и одредбе Закон о измјенама и допунама КЗ из 2011.

године које доносе новине код кривичног дјела Приказивање порнографског материјала дјеци и производња и посједовање дјечје порнографије и у чл. 211 а прописује ново кривично дјело Навођење малољетног лица да присуствује вршењу кривичних дјела против полне слободе. Рјешења у домаћем законодавству компарирана су одредбама Конвенције Савјета Европе о високотехнолошком криминалитету, Конвенције Савјета Европе о заштити дјеце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања, Конвенције УН о правима дјетета и Факултативног протокола уз Конвенцију УН о правима дјетета, продаји дјеце, дјечјој проституцији и порнографији. Циљ истраживања је био препознавање нових облика опасности по дјецу на Интернету у оквиру утврђивања компатибилности националног законодавства са међународним документима. На основу анализе утврђено је да је црногорско законодавству у знатној мјери компатибилно са међународним стандардима у области кривичноправне заштите дјеце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања, али да треба прописати ново кривично дјело Коришћење информационо комуникационих технологија за извршење кривичних дјела против полне слободе према малољетном лицу, које до сада није познавало црногорско законодавство, у сврху хармонизације домаћих прописа са међународним стандардима.

Кључне ријечи: злоупотреба дјеце, информационо-комуникационе технологије.

И УВОДНА РАЗМАТРАЊА Наважнији елемент заштите дјеце од експлоатације путем информационо комуникационих технологија представља ефикасан међународни у национални правни оквир. Стога је за потребе овог истраживања извршена правна анализа релевантних одредби домаћег законодавства и њихова компарација са међународним документима у овој области.

Анализирани су сљедећи међународни правни документи: Конвенција Уједињених нација о правима дјетета, Факултативни протокол уз Конвенцију о правима дјетета, о продаји дјеце, дјечјој проституцији и порнографији, Конвенција Савјета Европе о заштити дјеце од сексуалне експлоатације и сексуалног злостављања, Протокол УН за спречавање, сузбијање и кажњавање трговине људима, посебно женама и дјецом, као допуна Конвенције Уједињених нација против транснационалног организованог криминалитета (2000) ("Палермо протокол"), Конвенција о цyбер криминалу Савјета Европе и други међународни акти.

 Аутор је ванредни професор Кривичног права, Криминалистике, Криминологије и Социјалне патологије на Правном факултету и Факултету Политичких наука у Подгорици.

  Од унутрашњих прописа акценат је стављен на анализу свих инкриминација садржаних у Кривичном законику Црне Горе из области заштите дјеце од различитих облика злоупотреба путем информационо-комуникационих технологија.

Веома је важно препознати нове форме опасности за дјецу на Интернету. Данас у сфери информационо-комуникационих технологија постоји готово парадоксална ситуација која с једне стране, пружа велике могућности информисања дјеце што је свакако позитивно, док, с друге стране, енормно повећава ризик и обим злоупотреба дјеце путем различитих сервиса. Зато је неопходан одговарајући правни оквир за заштиту дјеце од бројних форми опасности које по обиму и динамици исказују стални апсолутни и релативни пораст..

Потенцијал који пружају нове технологије довео је до експанзије инкриминације из области експлоатације дјеце. У циљу ефикасне заштите дјеце на Интернету није довољно само проналажење, обезбјеђење доказа и санкционисање делинквената, већ је исто тако битна редукција могућности злоупотреба као и амплификација капацитета дјеце. Ништа мање није значајан и виктимолошки аспект проблема.

ИИ КРИВИЧНО ЗАКОНОДАВСТВО ЦРНЕ ГОРЕ У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ДЈЕЦЕ ОД ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ ПУТЕМ ИНФОРМАЦИОНО КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА И МЕЂУНАРОДНО ПРАВО Правни систем Црне Горе злоупотребу дјеце путем информационо – комуникационих технологија регулише Кривичним закоником 106, односно у глави XВИИИ КЗ која обухвата групу кривичних дјела против полне слободе и глави XXXВ која обухвата кривична дјела против човјечности и других добара заштићених међународним правом. Закон о измјенама и допунама КЗ из 2011. године доноси новине код кривичног дјела Приказивање порнографског материјала дјеци и производња и посједовање дјечје порнографије и у чл. 211 а прописује ново кривично дјело Навођење малољетног лица да присуствује вршењу кривичних дјела против полне слободе. Треба нагласити да кривичноправна заштита дјеце на Интернету обухвата физичку и психичку заштиту од непримјерених садржаја и негативних последица коришћења информационо комуникационих технологија. Феноменологија ових деликата је разнолика и обухвата различите форме искоришћавања рачунарске мреже и комуникација за извршење кривичних дјела против полне слободе према дјеци. Експлоатација деце на Интернету, односно путем информационих и комуникационих технологија подразумијева насиље, искоришћавање, злоупотребу и/или злостављање деце од стране одраслих или вршњака. Злоупотреба укључује показивање непристојног садржаја дјеци, регрутовање деце за илегалне активности и друге форме делинквентног понашања које угрожава права дјетета. Свједоци смо бројних инкриминисаних активности које имају за циљ подстицање дјеце на партиципацију у непримјереним сексуалним односима преко информационо-комуникационих технологија.

Врло често се путем социјалних мрежа дјеци упућују порнографски садржаји узнемиравајућег карактера. Нове технологије се користе и за неријетко озбиљне пријетње и узнемиравања упућена дјеци.

Технолошка достигнућа нијесу довољна заштита од ризика угрожавања дјеце. Стога је посебно важна едукација дјеце и других особа које су у контакту са њима у сврху појачања безбједности коришћења савремених информационо – комуникационих технологија.

1. ПРИКАЗИВАЊЕ ПОРНОГРАФСКОГ МАТЕРИЈАЛА ДЈЕЦИ И ПРОИЗВОДЊА И ПОСЈЕДОВАЊЕ ДЈЕЧЈЕ ПОРНОГРАФИЈЕ ( ЧЛ. 211 КЗ ЦГ ) Ово кривично дјело чини онај ко дјетету прода, прикаже или јавним излагањем или на други начин учини доступним текстове, слике, аудиовизуелне или друге предмете порнографске садржине или му прикаже порнографску представу, затим, ко искористи малољетника за производњу слика, аудио-визуелних или других предмета порнографске Законик је објављен у "Службеном листу РЦГ", бр. 70/2003, 13/2004, 47/2006 и "Службеном листу ЦГ", бр.

40/2008 и 25/2010.;

"Службеном листу ЦГ", бр. 32/2011 од 1.7.2011. године      садржине или за порнографску представу, ко набавља, продаје, приказује, присуствује приказивању, јавно излаже или електронски или на други начин чини доступним слике, аудио-визуелне или друге предмете порнографске садржине настале извршењем дјела, или ко такве предмете посједује. Уколико је дјело извршено према дјетету ради се о квалификованом облику. Уколико је дјело извршено употребом силе или пријетње такође се ради о тежем облику. Предвиђена је обавеза одузимања и уништења предмета кривичног дјела.

Предмети кривичног дјела са порнографском садржином су сви предмети порнографске природе у којима се сексуални односи презентирају у циљу изазивања сексуалног нагона код других особа. Код овог кривичног дјела радња извршења је алтернативно одређена и обухвата продају, приказивање, јавно излагање и чињење доступним на други начин порнографских предмета. Радња се састоји и у приказивању порнографских представа. Основно обиљежје овог кривичног дјела јесте да се врши према особи млађој од 14 година. Кривично дјело постоји уколико је предузета било која радња извршења. За постојање кривичног дјела није неопходно да су друге особе упознате са предметима порнографске садржине.

Посебно је инкриминисано коришћење дјетета за креирање порнографског материјала или за приказивање порнографске представе. Малољетно лице се злоупотребаљава да се произведе слика, аудио-визуелни или други предмет или се злоупотребљава укључивањем у порнографску представу. Имајући у виду умни и календарски узраст дијете није свјесно у какве се сврхе експлоатише.

Посебан облик овог кривичног дјела обухвата продају, приказивање, јавно излагање или електронски или на други начин чињење доступним слика, аудио-визуелних или других предмета порнографске садржине лицима старијим од 14 година или пунољетним лицима.

Тежи облици овог кривичног дјела постоје ако је извршено према дјеци, млађим малољетницима и уколико је извршено употребом силе или пријетње.

За кривицу је потребан умишљај који обухвата свијест о садржини предмета и свијест да се приказивање врши дјеци.

Прописана је обавезна мјера безбиједности одузимање порнографских предмета и њихово уништавање.

1.1. МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ 1.1.1. У чл. 34 (ц) Конвенције УН о правима дјетета приписана је заштита дјеце од експлоататорског коришћења у порнографским представама и часописима.

1.1.2. Факултативни протокол уз Конвенцију УН о правима дјетета, продаји дјеце, дјечјој проституцији и порнографији у чл. 1 предвиђа обавезу држава уговорница да забране дјечју порнографију. Дјечја порнографија подразумијева било какво представљање, било каквим средством, дјетета у стварним или симулираним експлицитним сексуалним активностима или било какво представљање сексуалних дјелова тијела ( примарних и сексуалних органа дјетета), првенствено у сексуалне сврхе, дефинисано је у чл. 2(ц) цитираног протокола. У чл. 3 ст.1 (ц) истог документа предвиђена је обавеза држава уговорница да пропишу као кривична дјела производњу, дистрибуцију, ширење, увоз, извоз, нуђење, продају или посредовање, у сексуалне сврхе дјечије порнографије. Такође је предвиђено у чл.7 ст.1 (а и ц) да ће државе уговорнице предузимати потребне мјере да обезбиједе заплијену и конфискацију материјала, средстава и друге инструменталије које се користе да би се извршила или омогућила назначена кривична дјела, као и предузимање мјера које имају за циљ затварање, привремено или трајно просторија коришћених за извршење кривичних дјела ( чл.7 ст.1-ц).

1.1.3. Конвенција Савјета Европе о заштити дјеце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања у чл. 20 и 21 одређује кривична дјела која се односе на дјечју порнографију и учешће дјетета у порнографским наступима. Инкриминација из чл. 20 обухватају: производњу дјечје порнографије, нуђење или стављање на располагање дјечје порнографије, дистрибуцију или пренос дјечје порнографије, набављање дјечје   порнографије за себе или друго лице, посједовање дјечје порнографије и свјесно остваривање приступа дјечјој порнографији употребом информационо-комуникационих технологија.

Конвенција дјечју порнографију означава као сваки материјал који вузуелно приказује дијете које испољава стварно или симулирано експлицитно сексуално понашање или сваки приказ дјететових полних органа за примарно сексуалне сврхе. Кривична дјела која се односе на учешће дјетета у порнографским наступима сходно чл. 21 Конвенције СЕ садрже више алтернативно постављених радњи извршења и то: укључивање дјетета да учествује у порнографским наступима или навођење дјетета да учествује у таквим наступима, затим, приморавање дјетета да учествује у порнографским наступима или стицање користи од таквих наступа или искоришћавање дјетета на било који други начин у такве сврхе, као и свјесно присуствовање порнографским наступима у којима учествују дјеца.

1.1.4. Конвенција СЕ о високотехнолошком криминалитету у чл. 9 детерминише кривична дјела везана за дјечју порнографију. Уколико су учињене намјерно и бесправо сљедеће радње се квалификују као кривична дјела: а) Производња дјечје порнографије у циљу њене дистрибуције преко комјутерских система;

б) Нуђење или стављање на располагање дјечје порнографије преко компјутерских система;

ц)Дистрибуција или преношење дјечје порнографије преко компјутерских система;

д) Добављање дјечје порнографије преко компјутерских система за себе или за друга лица;


е) Посједовање дјечје порнографије у компјутерском систему или на медијима за смјештање компјутерских података. Сходно чл.2 КСЕОВК дјечја порноградија обухвата порнографски материјал који визуелно приказује малољетника који учествује у експлицитно сексуалном чину, лице по чијем се изгледу може закључити да је малољетник, које учествује у експлицитном сексуалном чину и реалистичке слике које представљају малољетника који учествује у експлицитно сексуалном чину.

На основу конкретизације свих битних елемената бића кривичног дјела Приказивање порнографског материјала дјеци и производња и посједовање дјечје порнографије прописаног у чл. 211 КЗ ЦГ и претходно цитираних одредби Конвенције УН о правима дјетета, Факултативног протокола уз Конвенцију УН о правима дјетета, Конвенције Савјета Европе о заштити дјеце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања и Конвенције СЕ о високотехнолошком криминалитету долазимо до сљедећих закључака:

1. Предмет кривичног дјела у националном законодавству детерминисан је истовјетно одредбама међународног права;

2. Радња кривичног дјела је алтернативно одређена и готово сви облици радње извршења предвиђени у међународном праву садржани су у чл. 211 КЗ ЦГ;

3. Кривично дјело је довршено предузимање било које од назначених радњи извршења и за постојање инкриминације није неопходно упознавање других особа са предметима порнографске садржине;

4. Са аспекта субјективног елемента конкретизације, односно за кривичну одговорност потребан је умишљај који мора обухватити свијест о садржини порнографских предмета и посебно свијест да се њихово приказивање врши према малољетницима, што проистиче из одредби конвенционалног права а у цјелости је инкорпорирано у домаће законодавство;

5. Коришћење малољетника за стварање порнографског материјала или за приказивање порнографске представе инкриминисано је у ст.2 чл. 211 и потенцира разлику у начину извршења која се сатоји у томе што се у првом случају коришћењем малољетника ствара порнографски материјал, док се у другом слуају ради о укључивању малољетника у порнографску представу, из чега произилази сагласност домаћег законодавства са међународним стандардима;

6. Посебан облик овог кривичног дјела односи се на продају, приказивање, јавно излагање или електронски или на други начин чињење доступним порнографских предмета малољетним лицима или пунољетним лицима али не и особама млађим од 14 година јер то садржи основни облик инкриминације, што јесте у сагласности са међународним стандардима;

  7. Што се тиче тежих облика ове инкриминације прописане у црногорском законодавству ( ако је дјело из става 2 и 3 извршено према дјетета, лицу које није навршило 16 година или ако је извршено употребом силе или пријетње), они су компатибилни са одрдбама чл. 34 ( а ) Конвенције о правима дјетета, чл. 20 и 21 Конвенције СЕ о заштити дјеце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања, и чл. 9 Конвенције о високотехнолошком криминалитету;

8. У чл. 211 ст.6 КЗ ЦГ прописано је да се неће казнити особа која набавља, продаје, приказује, присуствује приказивању, јавно излаже или електронски или на другу начин чини доступним слике, аудио-визуелне или друге предмете порнографске садржине ако је старији малољетник који је на њима приказан дао свој пристанак а та особа предмете држи искјључиво за сопствену употребу, што је у сагласности са чл. 20 ст. 3 Конвенције СЕ;

9. Сходно чл. 211 ст. 7 КЗ ЦГ предмети кривичног дјела одузеће се и уништити, и ова мјера безбједности прописана је у чл. 7 Факултативног протокола уз Конвенцију УН о правима дјетета.

2. НАВОЂЕЊЕ МАЛОЉЕТНОГ ЛИЦА ДА ПРИСУСТВУЈЕ ВРШЕЊУ КРИВИЧНИХ ДЈЕЛА ПРОТИВ ПОЛНЕ СЛОБОДЕ ( ЧЛ.211 а КЗ ЦГ ) Закон о измјенама и допунама КЗ ЦГ из 2011. године у чл. 13 предвидио је нови члан 211 а који предвиђа кривично дјело Навођење малољетног лица да присуствује вршењу кривичних дјела против полне слободе. Основни облик овог кривичног дјела обухвата навођење дјетета да присуствује силовању, обљуби или са њом изједначеним чином или другој недозвољеној полној радњи. У ставу 2 прописан је тежи облику који постоји уколико је дјело учињено према малољетнику употребом силе или пријетње. Најтежи облик прописан у ставу 3 обухвата навођење дјетета да присуствује силовању, обљуби или са њом изједначеним чином или другој недозвољеној полној радњи употребом силе или пријетње.

2.1. МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ 2.1. Конвенција о правима дјетета у чл. 34 (а) обавезује државе чланице да инкриминишу и спријече навођење или присиљавање дјетета да учествује у незаконитим сексуалним активностима;

2.2. Конвенција Савјета Европе о заштити дјеце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања у чл. 22 предвиђа да свака уговорна страна предузима потребне законодавне или друге мјере да се кривичним дјелом сматра смишљено понашање које узрокује да дијете које, према релевантним одредбама домаћег закона, није још досегло старосно доба утврђено у члану 18 став 2, присуствује сексуалном злостављању или сексуалним активностима, чак иако у њима не учествује. У члан 23 инкриминисано је врбовање дјетета за сексуалне сврхе, односно обавезује се свака уговорна страна да предузима потребне законодавне или друге мјере да се за кривично дјело сматра намјерно предлагање пунољетног лица путем информационо-комуникационих технологија да се састане са дјететом које није досегло старосно доба утврђено у члану 18 став 2, а за намјене извршавања неког од кривичних дјела предвиђених чланом 18 став 1 подстав а или чланом 20 став 1 подстав а, против дјетета, када након тог приједлога услиједе материјалне радње које воде до таквог састанка.

На основу анализе одредби националног и међународног права долазимо до закључка да црногорско законодавство није компатибилно са чл. 23 Конвенције СЕ. Стога је неопходно у црногорско законодавство увести ново кривично дјело КОРИШЋЕЊЕ ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ ДЈЕЛА ПРОТИВ ПОЛНЕ СЛОБОДЕ ПРЕМА МАЛОЉЕТНОМ ЛИЦУ.

3. ТРГОВИНА ЉУДИМА ( ЧЛ. 444 КЗ ЦГ) Кривично дјело врши онај ко силом или пријетњом, довођењем у заблуду или одржавањем у заблуди, злоупотребом овлашћења, повјерења, односа зависности, тешких прилика другог, задржавањем личних исправа или давањем или примањем новца или друге користи, ради добијања сагласности од лица које има контролу над другим лицем: врбује, превози, пребацује, предаје, продаје, купује, посредује у продаји, сакрива или држи друго   лице, а у циљу експлоатације његовог рада, принудног рада, довођења у положај слуге, вршења криминалне дјелатности, проституције или друге врсте сексуалне експлоатације, просјачења, употребе у порнографске сврхе, ради одузимања дијела тијела за пресађивање или ради коришћења у оружаним сукобима. Ово дјело има и теже облике. Уколико је радња извршења предузета према малољетном лицу кривично дјело ће постојати и кад извршилац није употријебио силу пријетњу и тсл., и онда када радња извршења није предузета на начин који јој даје карактер радње извршења овог деликта. Тежи облик постоји уколико је дјело учињено према малољетном лицу принудом. У ст. 7 инкриминисано је коришћење услуга лица за које учинилац зна да је према њему учињено дјело трговина људима, док је у ст. приписан квалификовани облик овог кривичног дјела који постоји уколико је дјело учињено према малољетном лицу.

Компарацијом одредби члана 34 став 1 ( а, б и ц ) Конвенције о правима дјетета, затим чланова 19 - 23 Конвенције СЕ са одредбама члана 444 КЗ ЦГ, уочава се компатибилност законских рјешења. Одредбе црногорског законодавства су у сагласности и са садржајем чланова 2, 3 и 7 Факултативног протокола уз Конвенцију о правима дјетета, о продаји дјеце, дјечјој проституцији и порнографији, са чланом став 1 ( а) Конвенције СЕ о борби против трговине људима као и одредбом члана Конвенције о високотехнолошком криминалитету.

ЗАКЉУЧАК У циљу хармонизације црногорског кривичног законодавства са међународним стандардима у области заштите дјеце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања неопходно је прописивање кривичног дјела које до сада није предвиђао Кривични законик Црне Горе:

КОРИШЋЕЊЕ ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА ЗА ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ ДЈЕЛА ПРОТИВ ПОЛНЕ СЛОБОДЕ ПРЕМА МАЛОЉЕТНОМ ЛИЦУ Чл. 211 б (1) Ко у намјери извршења кривичног дјела из чл. 204. став 4, 205. став 3, 206. став 1 и 2, 207. став 2 и 3, 208. став 1, 209. став 2, 210. став 2 и 211а овог законика, користећи информационо- комуникационе технологије договори са малољетником састанак и појави се на договореном мјесту у циљу састанка, казниће се затвором од шест мјесеци до 3 године или новчаном казном.

(2) Ко дјело из става 1 овог члана изврши према дјетету, Казниће се затвором од једне до пет година.

Увођењем назначене инкриминације у црногорско законодавство у цјелости би били имплементирани међународни стандарди у овој области.

Библиографија 1 Алексић Ж. Шкулић М. Криминалистика, Београд, 2010;

2 Лазаревић Љ. Вучковић Б. Вучковић В. Коментар кривичног законика Врне Горе, Цетиње, 2010;

3 Ракочевић В. Компјутерски криминалитет, Подгорица, 2004;

4 Ракочевић В., Компјутерски криминалитет и организовани криминалитет, Подгорица, 2006;

5 Стојановић, З. Крвично право, Подгорица, 2008;

6 Стојановић З. Коментар Кривичног законика Црне Горе, Подгорица, 2010;

7 Кривични законик Црне Горе објављен у "Службеном листу РЦГ", бр. 70/2003, 13/2004, 47/2006 и "Службеном листу ЦГ", бр. 40/2008 и 25/2010.;

"Службеном листу ЦГ", бр. 32/2011 од 1.7.2011. године.

  УТИЦАЈ ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ НА САЈБЕР (CYBER) КРИМИНАЛ Хатиџа Бериша, Митар Лутовац Војна академијa, Универзитет Унион Фпим, Београд, Сербия e-mail: berisa@verat.ne У овом раду биће изнете да су нове информационе технологије створиле су нове могућности за све врсте криминала. Најновије и очекиване промене у технологији које произилазе из конвергенције информационе технологије уопште заиста одузимају дах, а већ су имали значајан утицај на многе аспекте живота: контрола ваздушног саобраћаја, електрична енергија, здравство, банкарство, образовање и социјална заштита су у великој мери завршиле и зависе од информационих технологија и телекомуникација опште.


Повећање капацитета за информационе системе уједно доноси и повећање рањивости и злоупотребе тих и таквих система. Новој врсти криминала, што је било почињених помоћу рачунара, или су на други начин повезани са њима широко је прерасло у високотехнолошки криминал. Комрјутерски криминал је појава новијег датума, посебан вид криминалитета који је поста национални и глобални проблем. Под компјутерским криминалом се подразумева криминалитет који ангажује компјутер као средство или као циљ извршавања кривичних дела. У основу је реч о постојећим облицима криминала који чине људи, а не компјутери.

УВОД Информациона технологија (ИТ) се, од стране Америчке асоцијације за иформационе технологије, дефинише као "изучавање, дизајн,развој, имплементација и подршка или управљање рачунарским информационим системима (ИС), софтверским апликацијама и хардвером. ИТ користе рачунаре и рачунарске програме да конверују, ускладиште, штите, обраде, безбедно шаљу и примају информације.

Термин "информациона технологија" често обухвата и знатно шире поље области технологије. Све оне активности којима се ИТ професионалци бави, од инсталација апликативних програма до пројектовања сложених рачунарских мрежа и информационих система. Неке од тих активности су: умрежавање и инжињеринг рачунарског хардвера, дизајнирање софтвера и база података, као и управљање и админинстрација информационим системом.

Информациона технологија је општи термин који описује технологију која помаже производњи, манипулацији, складиштењу, комуникацији и дистрибуцији информација. Први који је употребио термин "информационе технологије" је био Џим Д омсик из Мичигена и то новембра 1981. године. Термин је употребио како би модернизовао до тада коришћени "обрада података".

У својој основи, информациона технологија (ИТ) се бави побољшањем различитих људских напора у решавању проблема кроз пројектовање, развој и коришћење технолошких заснованих система и процеса који побољшавају ефикасност и ефиктивност информација и релевантних знања у различитим стратешким, тактичким и оперативним ситуацијама.

Информациона технологија се састоји од хардвера и софтвера који омогућава прибављање, представљање, складиштење, пренос и коришћење информација. Успешност у информационој технологији зависи од способности да се носимо са укупном архитектуром система, његових интерфејса са људима и организацијама и веза са спољашњим окружењема.

Такође је критична његова способност да информација претвара у знање.

Почетни напори у пружању базираних на информационих технологија, били су у вези са имплементацијом и коришћењем нових технологија за подршку канцеларијских пословима. Они су еволуирали од електричних писаћих машина и електронских рачуноводствених система ка напредном технолошком хардверу као што је факсна машина и   лични рачунар који обављају важне функције међу којима су електронско процесовање датотека, рачунаводство и процесовање текста.

Информације постају све важније за националну безбедност уопште, како у миру тако и у оружаном сукобу. Инфор-мационокомуникациона технологија створила је и ново окру жење – сајбер (cyber) простор који обухвата становнике билоког дела света, свих старосних група и друштвених слојева и који се мора боље спознати. Сагласно овоме, савремени сукоби су наглашено праћени и активностима у сајбер простору. Они који су савладали технике сајбер ратовања су у предности над својим противницима.

Израз "сајбер простор" чине две речи с различитим значењем - сајбер и простор. Ради одређења израза "сајбер простор" неопходно је одредити значење речи "сајбер" и "простор".

Префикс "сајбер" везује се за термин кибернетика (cybernetics), те у свакодневној пракси долази до сукобљавања око термина "сајбер" или "кибер".1 Реч кибернетика потиче од старогрчке речи kybernao која у преводу значи управљати, у општем смислу 1. Појам компјутера (рачунара) Рачунар или компјутер је електронски уређај који се користи за обраду података према строго одређеној процедури. У енглеском језику реч computer се изворно користила за људе запослене да обављају аритметичке прорачуне, са или без механичких помагала, али је касније коришћена за саме рачунске машине. Исто важи и за српску реч рачунар.

Испрва, обрада информација на рачунарима је била ограничена искључиво на аритметичке проблеме, али савремени рачунари се користе за многе задатке невезане за математику. Ова дефиниција обухвата механичке уређаје као што је шибер, разне механичке рачунаљке од абакуса надаље, као и све савремене електронске рачунаре.

Рачунар или компјутер постаје средство вршења различитих облика недозвољених, противправних и друштвено опасних делатности. Компјутерски криминалитет под чијим збирним називом су обухваћени сви разнолики и форме понашања нема опште усвојену дефиницију. Тако се у кривичноправној литератури за разнолике облике компјутерског криминалитета употребљавају разлитичити термини као што су:

1. Злоупотреба компјутера (computer abuse), 2. Компјутерска превара (computer fraud), 3. Деликти уз помоћ компјутера (crime by computer), 4. Информатички криминалитет, 5. Рачунарски криминалитети и 6. Техно криминалитет.

Компјутерски криминалитет је само општа форма кроз коју се испољавају различити облици криминалне делатности. То је криминалитет који је направљен против безбедности информационих (компјутерских, рачунарских) система у целини или у њеном појединим делу на различите начине и разлићитим средствима у намери да се себи или другом прибави какву корист или да се другоме нанесе каква штета.

2. Облици сајбер (cyber) криминала Компјутерски криминалитет представља облике криминалног понашања, код кога се коришћење компјутереске технологије и информационих система испољава као начин извршавање кривичног дела, или се компјутер употребљава као средство или циљ извршавања, чиме се остварује кривично правна последица. Компјутерски криминалитет је такође противправна повреда имовине код које се рачунарски подаци с предумишљајем мењају (манипулација рачунара), разарају (рачунарска саботожа), или се користе заједно са хардвером (крађа времена).

Требало је да прође низ година од појаве облика компјутерског криминала до његовог дефинисања и таман су настале неке сродне дефиниције када се појављује нови феномен сајбер (cyber) криминал. Тако покушавајући да се протумаче размере овог криминала и његове опасности, група експерата под овим криминалом подразумева "криминал" који се односи на било који облик криминала који се може извршавати са компјутерским системима и мрежама, у компјутерским системима и мрежама или против компјутерских система и   мрежа". То је, у суштини, криминал који се одвија у електронском окружењу. Ако се под компјутерским системом подразумева "сваки уређај или група међусобно повезаних уређаја којима се врши аутоматска обрада података (или било којих других функција)" онда је јасно да без њих и компјутерским мрежа нема овог криминала. Он је комплексан и чак га смтрају кишобран- термином који покрива разноврсне криминалне активности укључујући нападе на компјутерске податке и системе, нападе везане за рачунаре, садржаје или интелектуалну својину.

Може се констатовати да је сајбер криминал такав облик криминалног понашања код кога је сајбер простор окружење у коме су компјутерске мреже појављују као средство, циљ, доказ и /или симбол или окружење извршења кривичног дела. При томе се под сајбер простором, подразумева врста "заједнице" сачињене од мреже компјутера у којој се елементи традиционалног друштва налазе у облику бајтова и битова или "простор који креирају компјутереске мреже". Термин сајбер простор први је употребио Vilijam Dibson у научно фантастичној новели u Неуроманцер 1984. године.

Оно ј вештачка творевина која захтева високу техничку опремљеност, добру информациону инфраструктуру који је ничија а и свачија својина, у коме паралелно коегзистирају виртуално и реално и код кога је комуникација колективна. У таквом окружењу изузетно је тешко говорити о националним размерама криминала и друштвеној опасности.

Зато се овај криминал сврстава у најизразитији облик транснационалног криминала против кога ни борба не може бити конвенционална. Поготово што друштвени, социјални и економски контекст овог криминала није истоветан са класичним транснационалним криминалом јер за сајбер важе друга правила - то показује Глобална студија о организованом криминалу Центра за превенцију од међународног криминала и института Уједињених Нација.

3. Типови сајбер (cyber) криминала.

Постоје две суб категорије овог криминала:

a) Сајбер кримиал у ужем смислу - као свако незаконито понашање усмерено на електронске сигурности операције сигурности комјутерских система и података који се у њима обрађују;

б) Сајбер криминал у ширем смислу - као свако незаконито поношање везано за или у односу на комјутерски систему и мрежу, укључујући и такав криминал какво је незаконито поседовање, нуђење и дистрибуирање информације преко компјутерских система и мрежа.

Конкретни облици сајбер криминалитета су:

1. Неауторизовани приступ комп систему или мрежи кршењем мера сигурност (haking);

2. Оштећење комјутерских података или програма;

3. Компјутерске саботаже ;

4. Неовлашћено пресретање комуникација од и у компјутерским системима и мрежама;

5. Компјутерска шпијунажа.

Сваки од ових облика може се укрштати са сваким јер готово да не постоји "чисти" облик. Такав хакинг, поред неовлашћеног уласка у компјутерске системе и мреже, често обухвата и уништење података или компјутерску шпијунажу (као што је то случај са упадима на веб сајтове и уништење или "преправљање" података на њима или хакинг и трговина пасвордима) Измена комјтерских података и програма укључује и "лансирање" комјутерских црва и вируса што је најчешће праћено заустављањем рада компјутерског система, уништењем података. У мрежама црви и вируси су у већини случајева "размењују" електронском поштом, а не ретко то чине и хакери приликом неовлашћеног приступа.

Од дела сајбер криминала у ширем смислу најчешће се појављују:

1. Компјитерски фалсификати;

2. Компјутерске крађе;

3. Техничке манипулације уређајима или елктронским компонентамам уређаја;

  4. Злоупотребе система плаћања као што су манипулације и крађе електронских кредитних картица или коришћење лажних шифри у незаконитим финансијским активностима.

У ова дела се убрајају разни незаконити и штетни садржаји, кршење ауторских права, продаја забрањене робе (оружја, крадене робе, лекова) или пружање недозвољених услуга (коцкање, проституција). Највише пажње у овој групи дела привлачи дечија порнографија и дистрибуција разних материјала Интернетом.

Европска конвенција о сајбер криминалу предвиђа четри групе дела:

1. Дела против поверљивости, интегритета и доступности компјутерских података и система - њих чине незаконит приступ, уплитање података или системе, коришћење уређаја (производња, продаја, увоз, дистрибуција), програма, пасворда;

2. Дела везна за компјутере - код којих су фалсификовање и крађе најтипичнији облици напада;

3. Дела везана за садржаје - дечија порнографија је најчешћи садржај који се појављује у овој групи обухватајући поседовање, дистрибуцији, чување или чињење доступним и расположивим ових материјала, њихова производња ради дистрибуције и обрада у комјутерском систему или на носиоцу података;

4. Дела везана за кршење ауторских и сродних права обухватају репродуковање и дистрибуцију неауторизованих примерака дела компјутерским системима.

У Енциклопедији сајбер криминал наводи се да ФБИ и Национални центар за криминал белих крагни САД (National White Collar Crime Center) откривају и прате следеће облике:

1. Упаде у компјутарске мреже;

2. Индустријску шпијунажу;

3. Софтверску пиратерију;

4. Дечију порнографију;

5. Бомбардовање електронском поштом;

6. “њушкање” пасоврда;

7. “прерушавање” једног рачунара да електронски “личи” на други како би се могло приступити na систему који је под рестрикацијама и 8. Крађу кретних картица.

Зависно од типа почињених дела сајбер криминал може бити:

Политички:

- Сајбер шпијунажа и сајбер саботажа (шпијунажа и саботажа у свету рачунара);

- Haking (основи безбедности на Интернету, основу заштите од компјутерских вируса);

- Сајбер тероризам (асиметрични виртуални рат, интернет као оружје терориста);

- Сајбер ратовање (импликације евентуалног оружаног сукоб).

Економски:

- Сајбер преваре ('Нигеријска подвала' или прање новца);

- Крађа интернет времена, крађа интернет услуга;

- Производња и дистрибуција недозвољених садржаја као што су дечија парнографија, верске секте, ширање расистичких, нацистичких и сличних идеја и ставова (Џихад преко Интерента);

- Злоупотреба жена и деце;

- Манипулација забрањеним супстанцама и робама: дрогом, људским органима, оружјем;

- Повреде сајбер приватности : надгледање е- поште, спрам, снимање "причаоница", праћење е- конференција, прикачињање и анализа шпијунских "софтвера" "cookies".

4. Компјутерски криминалитет.

Компјутери и информациона технологија се могу злоупотребљавати на разне начине, а сам криминалитет који се реализује помоћу компјутера може имати облик било ког од   традиционалних видова криминалитета, као што су крађе, утаје, проновере, док се подаци који се неовлашћено прибављају злоупотребом информационих система на разне начине користи за стицање противправне користи. Појавни облици компјутерског криминалитета су:

противправно коришћење услога и неовлашћено прибављање информација, компјутерске крађе, компјутерске праваре, компјутерске саботаже и компјутерски тероризам и криминал везан за компјутерске мреже.

Противправно коришћење услуга и неовлашћено прибављање информација.

Противправно коришћење услуга се састоји у неовлашћеној употреби компјутера или његовој овлашћеној употреби али за остваривање потреба неког неовлашћеног корисника.

Пример неовлашћене употребе компјутера је када се компјутер користи у било које друге сврхе, осим оних које представљају део његове намене у информатичком систему.

Неовлашћено прибављање информација представља својврсну крађу података садржаних у компјутерским системима, најчешће у циљу остваривања противправне имовинске користи. Техничке и технолошке могућности за неовлашћено прибављање информација су са појавом Интерента постале многоструко веће тако да мете могу бити лични ПЦ и вап ПЦ али и било који повезан или изоловани компјутерски систем.

5. Компјутерске крађе.

Крађа заузима високо место у области компјутерског криминалитета, а у разматраном контексту од посебног је значаја крађа идентитета. Ова врста представља посебно друштвено-опасну радњу, јер поред осталог значајно подрива поверење у интегритет комерцијалних трансакција и угрожава индивидуалну приватност. Процена стручњака су да ће ова врста крађе расти са повећањем електронске трговине. Снабдевени индивидуалним персоналим информацијама, крадљивци идентитета могу да отворе рачуне у банкама, обављају куповину, ау земљама у којима су аутоматизоване сервисне услуге за грађане, могу да добију сертификате о рођењу, пасош, кредит и слично, а све то у име особе о чијим подацима се ради. Лажним идентитетом криминалац може да добије позајмицу у банци, купи ауто, стан и сл, и на тај начин жртву може да оптерети финансијски а у неким случајевима да јој направи и криминални досије. Жртва у већини случајева и не зна да се њен идентитет "користи" све док не дођу рачини за наплату.

6. Компјутерске преваре.

Компјутерске преваре се врше у намери прибављања за себе или другог противправне имовинске користи, с тим што се код њих у заблуди не доводи или одржава неко лице, као у случају обичних превара, као имовинских кривичних дела, већ се та заблуда односи на компјутер у који се уносе нетачни подаци, или се пропушта уношење тачних података, или се на било који други начин, рачунар користи, за остваривање преваре у кривично правно смислу. Компјутерске преваре представљају најраширенији облик компјутерског криминалитета.

7. Компјутерске саботаже и тероризам.

Компјутерске саботаже се састоје у уништењу или оштећење компјутера и других уређаја за обраду података у оквиру компјутерских система, или брисању мењању, односно спречавању коришћења информација садржаних у меморији информатичких уређаја.

Најчешћи видови компјутерске саботаже су они који делују деструктивно на оперативно информативне механизме и корисничке прогаме, пре свега, оне који имају функцију чувања података. Како терористи постају савременији они све више остављају пушке и гранате а у корист циљева високе технологије.

Кад је реч о компјутерском тероризму данас постоји реална опасност да информатички ресурси, а посебно нове информатичке мреже постану и веома ефикасно средство у рукама терориста, омогућавају им начине деловања о којима раније нису могли на да сањају. Оно што повећава опасност кад је реч о томе да ће терористи у наредном периоду све више користити високу и нову технологију за остваривање својих деструктивних циљева јесу извори "талената" који могу да обезбеде стручњаке или специјалисте који су способни да врше рачунарску саботажу и шпијунажу високог нивоа, да од терориста преузимају задатке   по уговору, или да обучавају терористе за тајне акције путем високе и нове техонологије и за стратегијски тероризам који треба да извршава веома дисциплинован и организован кадар.

8. Проваљивање у компјутерски систем.

Мада израз "проваљивање" асоцира на примену извесне механичке силе, ради уласка у затворене просторе, попут вршења класичних провалних крађа, али када је реч п компјутерском криминалитету означава се једно врло суптилно, електронским путем, изведено, нарушавањем тајности, појединог компјутерског система, односно неовлашћени електронски упад у централни компјутерски систем и његову базу података. Ови учиниоци спретно заобилизе заштитне механизме а дела не врше из злонамерних побуда, већ настоје да јавно демондтирирају информатичку вештину којом расположу или да укажу на постојеће слабости у механизам заштите компјутерски система. Зато су на мети оваквих учинилаца често баш оне компјутерске мреже, за које с правом очекује да су максимално заштићене од електронских провала као што су: војне компјутерске комуникације, информатички системи обавештајних служби, државних институција.

Криминал везан за компјутерске мреже.

Криминал везан за компјутерске мреже је облик криминалног понашања код кога сајбер окружење у коме се компјутерске мреже појабљују у трострукој улози: као средство или алт, циљ или окружење извршења кривичног дела.

• Компјутерске мреже као циљ напада- нападају се сервиси, функције и садржаји који се на мреже налази. Краду се услуге и подаци, оштећују се или уништавају делови или цела мрежа и компјутерски системи, или се ометају функцији њиховог рада.

• Компјутерске мреже као средство или алат - Данас модерни криминалци користе све више компјутерске мреже као оруђа за реализацију својих намера.

• Коришћење овог новог оруђа нарочито је популарно код дечије порнографије, злоупотребе својине или онлине продаје недозвољене робе ( дрога, људски органи, невести).



Pages:     | 1 |   ...   | 3 | 4 || 6 |
 





 
© 2013 www.libed.ru - «Бесплатная библиотека научно-практических конференций»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.