авторефераты диссертаций БЕСПЛАТНАЯ БИБЛИОТЕКА РОССИИ

КОНФЕРЕНЦИИ, КНИГИ, ПОСОБИЯ, НАУЧНЫЕ ИЗДАНИЯ

<< ГЛАВНАЯ
АГРОИНЖЕНЕРИЯ
АСТРОНОМИЯ
БЕЗОПАСНОСТЬ
БИОЛОГИЯ
ЗЕМЛЯ
ИНФОРМАТИКА
ИСКУССТВОВЕДЕНИЕ
ИСТОРИЯ
КУЛЬТУРОЛОГИЯ
МАШИНОСТРОЕНИЕ
МЕДИЦИНА
МЕТАЛЛУРГИЯ
МЕХАНИКА
ПЕДАГОГИКА
ПОЛИТИКА
ПРИБОРОСТРОЕНИЕ
ПРОДОВОЛЬСТВИЕ
ПСИХОЛОГИЯ
РАДИОТЕХНИКА
СЕЛЬСКОЕ ХОЗЯЙСТВО
СОЦИОЛОГИЯ
СТРОИТЕЛЬСТВО
ТЕХНИЧЕСКИЕ НАУКИ
ТРАНСПОРТ
ФАРМАЦЕВТИКА
ФИЗИКА
ФИЗИОЛОГИЯ
ФИЛОЛОГИЯ
ФИЛОСОФИЯ
ХИМИЯ
ЭКОНОМИКА
ЭЛЕКТРОТЕХНИКА
ЭНЕРГЕТИКА
ЮРИСПРУДЕНЦИЯ
ЯЗЫКОЗНАНИЕ
РАЗНОЕ
КОНТАКТЫ


Pages:     | 1 |   ...   | 4 | 5 ||

«Међународни научни Симпозијум НОВИ ФУНКЦИОНАЛНИ МАТЕРИЈАЛИ И ВИСОКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ Абстракти 24-28 јун 2013 ...»

-- [ Страница 6 ] --

• Компјутерске мреже као окружење у коме се напади - реализују - Најчешћи то окружење служи за прикривање криминалних радњи, као што то веома вешто успевају да ураде педофили, а ни други криминалци нису ништа мање успешни.

Карактеристике учинилаца.

Не може се говорити о јединственом профилу учинилаца компјутерског криминалитета, они се сврставају у различите категорије према појавним облицима дела која чине, али и према мотивима, који их покрећу у вршењу криминалних активности.

Учиниоци ових дела се могли поделети на: злонамерне, који могу да делују ради остварења имовинске користи, или само у циљу наношења штете и на учиниоце који нису мотивисани не остваривањем користи, нити проузроковањем штетних последица, већ једноставно траже задовољство у неовлашћеном продирању у неки добро обезбеђен информациони систем. sistem.

Хакери.

Хакери представљају компјутерске ентузијасте, који проваљујући у добро чуване информатичке системе иживљавају своју страст за авантурама по ткз информационим аутострадама" у пречифичном сајбер - спацесу. Они су често прави "компјутерски зависници" који чак понекад немају прави контакт с реалношћу, већ првенствено живе у свом "виртуелном свету. Они врхунско задовољство налазе у самом чину проваљивања у вишеструко обезбеђене информационе системе и што су комппјутерски систем боље чуван, то је за хакере већи изазов да се упусте у за њих спектакуларно савладавање "крипто графских брава. Злонамерни учиниоци компјутерских деликата.

Злонамерни учиниоци компјутерских деликата најчешће су мотивисани користољубљем. Око 80% деликвената чини дело први пут, а 70% је запослено више од пет година у оштећеном предузећу, њихова старсно доба је између 19 и 30 година, претежно су мушког пола, веома су интелигентни, имају углавном више година радног искуства и важе као савесни радници који приликом обављања радних задатака не прооузрокују никакве проблеме, често су технички квалификованији него што то захтева радно место на које су   распоређени, ови учиниоци себе по правили не сматрају крадљивцима или уопште криминалцима, већ само позајмљивачима.

Користољубиви компјутерски криминал.

Користољубиви компјутерски криминал је веома честа појава у банкарству, финансијским корпорацијама и осигуравајућим друштвима. Статистички подаци о учиниоцима компјутерском деликта у области банкарских послова указује на најчешће професије учинилаца: 25 % чине особе са специјалним овлашћењима са одговорностима у информатичким системима, 18% службеници који располажу терминалима, 16% благајници.

11% оператери-информатичари и у 12 % случајева учиниоци су лан оштећених корпорација, у шта су укључени и корисници услуга.

Злоупотреба интерента.

Иако је интернт формулисан као неформалан медији, ипак постоје нека основна правила понашања формулисана као бонтон. Ово је из разлога што су се појавили појединци и групе који су својим понашањем угрожавали, а у најмању руку сметали осталим учесницима интернета, што би се рекло злоупотребили су слободу која им је подарена. Ова злоупотреба се може јавити у више облика: од ширења вируса, крађе кредитних картица и осталих информација, па до слања непожељних материјала на личне адресе или јавне групе на којима том материјалу није место.

Спам је у принципу постао термин за све облике нежељених материјала на интернету.

Постоје мале разлике у дефиницији спам везаној за личну пошту и за јавне групе, али заједничко им је да су то поруке које нису од користи никоме, сем можда ономе који се преко њих оглашава Спрам личних адреса електронске поште је најчешће везан за разне огласе различите врсте, и обично потпуно бескорисне крајљем примаоцу, а који се дистрибуира на милион адреса истовремено.

9. Компјутерска кривична дела.

Компјутерска кривична дела уведена су Кривичним законом Србије 2005. године која су у Глави 27 предвиђена као "кривична дела против рачунарских података (члана 298-304).

Поред тога је основано и посебно одељење за борбу против високотехнолошког криминала.

Кривична дела против безбедности рачунарских података - ко унесе, уништи, измени, оштети, прикрије или на други уређај за електронску обраду и пренос података са намером да онемогући или знатно омете поступак електронске обраде и пренос података који су од значаја за државне органе, јавне службе, установе, предузећа, казниће се затвором од шест месеци до Прављење и уношење рачунарских вируса - ко направи рачунарски вирус у намери његовог уношења у туђ рачунар или рачунарску мрежу и тиме проузрокује штету, казниће се новчаном казном или затвором до две године. Уређај и средства којима је учињено ово кривично дело одузеће се.

Рачунарска превара - Ко унесе нетачан податак, пропусти уношење тачног података или на други начин прикрије или лажно приказе податак и тиме утиче на резултат електронске обраде и преноса података у намери да себи или другом прибавиправну имовинску корист и тиме другом проузрокује имовинскуштету, казниће се новчаном казном или затвором до три године.

Неовлашчени приступ заштићеном рачунари, рачунарској мрежи и електронској обради података- Ко се, кршећи мере заштите, неовлашчено укључи у рачунар или рачунарску мрежу, или неовлашчено приступи електронској обради података, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци. Ко употреби овако добијен податак, казниће се новчаном казном или затвором две године.

Кривична дела против безбедности рачунарских података - Спречавање и огранићавање приступа јавној рачунарској мрежи - Ко меовлашћено спечава или омета приступ јавној рачунарској мрежи, казниће се новчаном казном или затвором до једине године. Ако дело учини службено лице у вршењу службе, казниће се затвором до три године.

Начин извршења.

  Начин извршења ових деликата заснива се на употреби компјутера, при чему само коришћеље рачунара може бити испољено као целовит модус опцранди, или као један његов сегмент. Компјутер може бити и основно средство извршења ових кривичних дела, а потребно је поред тога да је остварена и нека у кривичноправном смислу кажњива последица, с тим што последица може бити испољсна на самим комјутерима, информатичкој или комуникацијској мрежи.

10. Борба против компјутерског криминала.

Борба против компјутерског криминала заснива се на превентивним и репресивним мерама. Репресивне оперативно-тактичке мере су исте као и код других видова криминалитета. Превентивне мере су специфичне. Оне су усмерене на предузимање активности у циљу отклањања извора, услова околности или пропуста који погодују неовлашћеном коришћењу или злоупотреби компјутера.

Превентивним мерама треба обезбедити:

а) Идентификацију могућих напада на компјутер и њихову класификацију са аспекта вероватноће реализације, објекта напада, начин и последица реализује;

б) Избор и постављање одговарајућег механизма заштите;

в) Одржавање, проверу и унапређење постављеног постављеног механизма заштите.

Последице компјутерског криминалитета.

Штете настале вршењем компјутурског деликата, зависно од појавног облика компјутерског криминала, могу се поделити на:

- Финансијске - које могу да настану када учинилац врши дело у циљу стицања противправне имовинске користи, па ту корист за себе или другог, стекне, или је не стекне, али својим делом објективно причини одређену штету, или кад учинилац не поступа ради стицање користи за себе или другог, али објективно учини финансијску штету.

- Нематеријалне - који се огледају у неовлашћеном откривању туђих тајни, или другом "индискретном штетном поступању".

- Комбиноване - када се откривају одређене тајне, или повредом ауторског права, путем злоупотребе компјутера или инфоматичке мреже наруше нечији углед, односно морало повреди право а истовремено проузрокује и конкретна финансијска штета.

ЗАКЉУЧАК Сајбер (cyber) простор Србије није остао недодирнут многим од облика сајбер криминак. Напредак савремене информационе технологије, омогућила је Србије да за свега неколико године се нађе на ранг листи опасних и несигурних подручја са актерима којима расте углед у сајбер подземљу. Међутим, једна група ових починилаца изгубила је предзнак криминалаца и сврстана је у хероје иако су њихове активности увелико превазилазиле такве квалификације. С друге стране, неспремност правосуђа и успаваност права олакшали су прелазак ових појединца у сферу "чистог" криминала. То је охрабило и многе друге који су из фазе бојаживих прешли у дрске и самосвесне криминалце убеђене да им нико ништа не може. Такву атмосферу прекинуло је неколико пријава истражним органима који покушавају да се ухвате коштац са новим облицима криминала и љима, често неразумљивим активностима.

Прве истраге су почеле и прикупљање доказа, а и прве тужбе нашле су се пред судовима у Београд, Панчеву и Нишу. Нажалост бројне су недаће са којима се срећу судије, тужиоци и адвокати због ниског нивоа, чак и елементарног, знања информатике што умногоме отежава и продужује поступке који, иначе, изискују брзину и спремност да се у делићима секунде спасу докази и идентификују починиоци.

Свему овоме треба додати и проблеми у раду правосудних и полицијских органа, увреженог мишљења о недодирљивости извршилаца, непостојања сарадње са међународним организацијама, телима и асоцијацима, као и националним институција других земаља, непостојања посебних специјализованих јединица за истрагу, специјализованих судова за пресуђивање и сериозности у раду провајдера, неуспостављања сарадње између субјектима   који би требало да се изборе са овом појавом, ипак се мора констатовати хда је колико померено са "мртве тачке" и да треба очекивати да се то настави као организовани, систематизовани и континуриани рад.

Литература.

1. Attorney General Report, Cyberstalking: A New Challenge for Law Enforcement and Industry – www.usdoj.gov/ criminal/ cyber crime 2. Computer Crime Resarch Center (CCRC) 3. Computer Hacker Latest News Stories 4. http//www.bos.rs/cepit 5. http//www.ckfraud.rg/whitecollar.html 6. http//www.google.rs 7. http//www.apsigroup.org/sec.html?id= 8. http//www.kpa.edu.rs/forum 9. http//www.bos.rs 10. Marshall P., irwin: Investigation Of Fraud By The National Crime Autority, Operation Swordfish- Catching The Big Fish, Farud Prevention and Control Conference, Australian Institute of Criminology in Association with the Commonwealth Attorney- General’s Department, Surfers Paradise, 24-25 August 2000, str. 11. Stojanovic Z., Krivicno pravo, posebni deo, 2007 Beograd   FPIM UNIVERZITET UNION BEOGRAD Doc. drMitar Lutovac, mr Tamara Mohai doktorant Uticaj energetskog sektora na ekologiju u Republici Srbiji Poslovanje preduzea iz oblasti energetike nedvosmisleno ima uticaj na ekologiju. Ovdje mozemo govoriti o dvije vrste efekata. S jedne strane imamo negativne efekte, kao posljedica zagadjenja ivotne sredine. Pozitivan efekat nalazimo u razvijanju svijesti o zastisi zivotne sredine, sto se ogleda kroz sponzorstva s ciljem zastite ekoloskog okruzenja.

Najvei zagaivai iz oblasti energetike su svakako naftna industrija iz oblasti goriva, termoelektrane (elektroenergetike i toplane koje za pogon koriste mazut kao teno gorivo), te ugalj kao vrsto gorivo. Nastojanje da se u budunosti obezbijede ekoloki energenti (poput vodonika dobijenog elektrolizom vode), za sada se nalazi samo u poetnoj eksperimentalnoj fazi. Kada je u pitanju ubotreba vodonika kao ekolokog goriva u regionima Republike Srbije, upotreba je minorna i primjenjuje se uglavnom kod motornih vozila gdje se vodonik koristi kao sredstvo za obogaivanje pogonskog goriva i na taj nain pospjeuje uteda goriva do 40%. Uz injenicu da je vodonik naistije i u potpunosti ekoloko gorivo, diskutabilni su ekoloki efekti prilikom dobijanja i skladitenja vodonika. U poetnoj fazi koriste se ekoloki katalizatori iji propratni efekti nisu imali posljedice na ekologiju.

U novije vrijeme, kao katalizatori se koriste ekoloki tetne materije zbog svojstva da prilikom elektrolize zahtjevaju manje elektricne energije. Stoga se postavlja pitanje strunoj naunoj javnosti:

- Da li uopte postoji rentabilan nain za proizvodnju ekoloki iste energije u obliku vodonika?

Autori ovog rada e pokuati da priblie javnosti odnos energetskog sektora prema ekologiji u Republici Srbiji. Rad se direktno bavi definisanjem ekolokih problema u preduzeima koja posluju u energetskom sektoru, kao znaajnom ciniocu privrednog razvoja Srbije, bez koga su privredni procesi praktino nezamislivi. U ovoj oblasti glavnu rije imaju javna preduzea:

Srbijagas, NIS i EPS, koja se brinu o distribuciji nafte, gasa i elektrine energije do krajnih potroaa, kako gradjana tako i privrede.

Ciljevi promocije ekoloke svijesti u energetskom sektoru su:

upoznavanje potroaa i okruenja sa ekolokim problemima nastalih poslovanjem, stimulisanje ekolokog ponaanja, isticanje kvaliteta ivotne sredine i prednosti novih ekolokih energenata.

U najveoj mjeri, pomenute kompanije svoje poslovanje sprovode kroz drutveno odgovorno poslovanje, jer svoje poslovanje obavljaju kao monopolisti. Jaanjem Srbije kao vanog faktora na energetskoj mapi Evrope, oekuje se da e se ove kompanije jo vie razvijati, a time e biti i vea korist za cjelokupno drutvo, a samim tim i aktivnija uloga u zatiti ivotne sredine.

  Международный научный Симпозиум Новые функциональные материалы и наукоемкие технологии Редактор: Парфенюк В. И.

Компьютерная верстка: Тесакова М. В.

Тезисы докладов публикуются в авторской редакции Подписано в печать. Формат 60х84 1/8. Бумага писчая.

Усл. печ. л. Уч.-изд. Л. Тираж60 экз. Засказ «Институт химии растворов им. Г.А. Крестова РАН», Отпечатано на полиграфическом оборудовании кафедры экономики и финансов ФГБОУ ВПО «ИГХТУ» 153000, г. Иваново, Шереметевский пр-т,  

Pages:     | 1 |   ...   | 4 | 5 ||
 





 
© 2013 www.libed.ru - «Бесплатная библиотека научно-практических конференций»

Материалы этого сайта размещены для ознакомления, все права принадлежат их авторам.
Если Вы не согласны с тем, что Ваш материал размещён на этом сайте, пожалуйста, напишите нам, мы в течении 1-2 рабочих дней удалим его.